U našem digitalno orijentisanom svetu, možda se i ne sećate kada ste poslednji put osetili kako hemijska olovka klizi po papiru ili kako grafitna olovka ostavlja trag preko stranice. Ubacivanje misli u aplikaciju za beleške ili slanje ogromnih tekstualnih poruka prijatelju deluje mnogo brže, pa zašto se onda mučiti pisanjem rukom?
Iako je kucanje izuzetno efikasno, i neće uskoro nestati, to ne znači da bi trebalo u potpunosti da napustimo umetnost stavljanja olovke na papir. Zapravo, neuronaučnici su otkrili neke iznenađujuće prednosti pisanja rukom.
Prednosti pisanja rukom
Iako se u našem mozgu aktiviraju slične sinapse bilo da kucamo ili pišemo, ovo drugo donosi sopstveni skup prednosti.
Poboljšava pamćenje i razumevanje
Pisanje rukom zahteva da više delova mozga radi zajedno u isto vreme jer koristi pokret, vid, pažnju i jezik, objašnjava Sanam Hafiz, dr neuropsihologije iz Njujorka.
„Zahteva moždanu snagu koju kucanje ne traži i može koristiti našem učenju, pamćenju i razumevanju”, kaže ona za sajt Martha Stewart.
Favad Mijan, lekar specijalista neurologije i kliničke neurofiziologije, ukazuje na psihološku studiju iz 2024. godine koja je merila EEG aktivnost kako bi uporedila pisanje rukom i kucanje. „Značajno je to što pritisci na tastere nisu angažovali mozak na isti način”, kaže on.
Pomaže u obradi emocija
Pisanje nas prirodno usporava i daje nam više vremena da razmotrimo neku ideju, situaciju ili emociju.
„To bi moglo da omogući više vremena za razmišljanje, što pisanje rukom čini korisnim prilikom vođenja dnevnika ili obrade emocija”, kaže dr Hafiz.
Dr Mijan se slaže, dodajući da je vođenje dnevnika dokazano moćan alat u smanjenju anksioznosti i poboljšanju raspoloženja. On kaže da je to izmereno u nauci, uz značajno istraživanje Džejmsa Penebejkera, doktora nauka, koji je razvio „Expressive Writing Protocol”, terapijsku metodu u kojoj se ispitanicima nalaže da pišu o traumatičnim događajima i neprijatnim emocijama.
Džesika Tejt, glavna klinička direktorka u „Milton Recovery Centers”, dodaje da i kucanje može imati isti efekat. Uopšteno, „sam čin pretačanja misli i emocija u reči može biti koristan”, kaže ona. Dakle, ako vam pisanje rukom ne odgovara, nemojte u potpunosti odustati od vođenja dnevnika.
Znatno poboljšava u smišljanju ideja
Slično načinu na koji pisanje rukom pomaže u pamćenju i razumevanju, ono takođe može pomoći u pokretanju idejnog procesa. Stavljanje olovke na papir može nam pomoći da dođemo do kreativnih rešenja, pronađemo nove ideje i rešimo dileme.
„Ako pokušavate da donesete neku odluku, zapišite ono o čemu razmišljate pre nego što otvorite laptop”, predlaže Tejt. „Čak i pet minuta može vas naterati da definišete šta zapravo mislite pre nego što počnete da uređujete ili reagujete na druge informacije.”
Opet, to nas usporava i prirodno tera da sažmemo, reorganizujemo i obradimo ideje, umesto da ih jednostavno zabeležimo. To može pomoći da se utre put za kreativna rešenja i nove perspektive.
Deluje ličnije
Ovo se manje zasniva na podacima, a više na osećaju koji pisanje izaziva.
„Pisanje rukom može delovati ličnije jer nema automatske ispravke, predloženog odgovora ili algoritma koji nam diktira šta da kažemo”, kaže dr Hafiz. „Ne verujem da treba da odbacimo tehnologiju, ali je možda uključivanje malo pisanja rukom u naš život jednostavan način da vežbamo stvari koje više ne moramo da radimo.”
Ovo je posebno tačno danas, kada je proces pisanja pojednostavljen na unošenje upita u mašinu i dobijanje stotina napisanih reči umesto vas u samo nekoliko sekundi.
4 jednostavna načina da češće pišete rukom
Nema potrebe da napišete ceo roman rukom, ali možete pronaći male načine da unesete više pisanja rukom u svoj dan.
-
Beležnica za ideje: „Držite malu beležnicu pored kreveta kako biste mogli da zapišete ideje, podsetnike ili bilo šta drugo što ne želite da zaboravite tokom dana”, predlaže dr Hafiz. Ne morate trčati do nje svaki dan — samo kada vam sine neka misao.
-
Liste obaveza: Jedna jednostavna promena koju možete napraviti jeste da ujutru počnete ručno da pišete svoju dnevnu listu obaveza. Bilo da je to lista obaveza u vezi sa poslom ili tekuća lista za kupovinu, to vam pomaže da uđete u praksu pisanja rukom.
-
Rukom pisane beleške: Dr Mijan preporučuje hvatanje beleški rukom kad god je to moguće. (Sam čin vam može pomoći i da ih bolje zapamtite.) „Ne morate da pišete doslovno od reči do reči”, kaže on. „Zaista samo treba da budete u stanju da sumirate ono što je rečeno.”
-
Lični dnevnik: Vođenje dnevnika ne mora da bude grandiozno ili puno savršene proze. „Takođe bih uklonila očekivanje da svaki unos mora biti dugačak ili dubokouman”, kaže Tejt. „Napišite tri rečenice: zapišite jednu stvar koja je bila teška, jednu stvar koja je prošla dobro ili nešto što ne želite više da nosite u glavi.”
