Ona je za HRT rekla da se hrvatski poljoprivrednici već sedmu godinu suočavaju sa sušom, gradom i drugim vremenskim nepogodama, koje smanjuju njihove prihode i produktivnost.
Usitnjeni posedi i nepristupačna cena savremenih tehnologija
Kao jedan od ključnih načina za prilagođavanje klimatskim promenama Radić vidi veća ulaganja u navodnjavanje.
Hrvatska u tome zaostaje za evropskim prosekom, a problem dodatno predstavljaju usitnjena poljoprivredna zemljišta i visoki troškovi savremene tehnologije, dodala je.
Dok evropski poljoprivrednik u proseku ima zemlju u komadu od 15 hektara ili u samo nekoliko većih delova, hrvatski poljoprivrednik na istoj toj površini mora da obrađuje i do 70 sitnih, razbacanih parcela, upozorila je savetnica hrvatskog ministra poljoprivrede, piše Telegraf.
Povećati udeo proizvoda domaće proizvodnje u trgovinama
Tatjana Radić je ocenila i da hrvatsku poljoprivredu, pored klimatskih promena, ugrožava sve veća zavisnost od uvoza, prenosi HRT.
– Što se tiče uvoza, velikim delom tu odlučuju i sami potrošači. Činjenica je da imamo nižu potrošačku moć, ali isto tako, kada govorimo o ceni svinjetine, možemo da vidimo da je cena kilograma mesa gotovo jednaka ceni kafe u kafiću – poručila je ona.
