Odlazak iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja Balkana u potrazi za boljom zaradom već decenijama je deo života velikog broja ljudi. Nemačka je među najčešćim destinacijama, ali se među iseljenicima sve češće postavlja pitanje šta ostaje nakon nekoliko decenija rada – i da li se život u inostranstvu na kraju zaista finansijski isplati, piše Dnevno.
Upravo takvu raspravu pokrenuo je jedan član Fejsbuk grupe „Balkanci u Nemačkoj“, postavljajući jednostavno, ali provokativno pitanje:
„Radiš 40 godina u Nemačkoj, čekaš da napuniš 67 godina i onda dobiješ penziju od 1.100 evra… Vredi li to, lomiti kičmu u tuđini?“
Objava je izazvala brojne komentare, a odgovori su pokazali da ljudi koji su otišli iz svojih zemalja imaju veoma različite poglede na život i rad u Nemačkoj.
„U Nemačkoj barem imaš priliku da uštediš“
Jedan deo učesnika rasprave smatra da buduću penziju ne treba posmatrati odvojeno od svega što čovek tokom radnog veka uspe da zaradi i stvori.
Jedna korisnica je istakla da je važna upravo mogućnost štednje.
„I da je tako, imaš priliku da uštediš tokom tih godina. Na Balkanu ne samo da ne možeš ništa da uštediš, nego dižeš kredite kako bi preživeo“, napisala je.
Sličan stav imao je i drugi učesnik, koji je ukazao na razliku između plata i životnog standarda.
„Lomiš i kod kuće kičmu za 400 evra, a onda jedva spajaš kraj sa krajem“, naveo je.
Za deo ljudi koji su komentarisali objavu, zato nije presudno samo pitanje koliko će iznositi penzija, već koliko je osoba uspela da zaradi i sačuva tokom četiri decenije rada.
Mnogi su zaradu ulagali u kuće i stanove na Balkanu
Posebno zanimljiv deo rasprave odnosio se na nekretnine.
Jedna korisnica smatra da su brojni ljudi tokom rada u Nemačkoj uspeli da reše stambeno pitanje u svojoj domovini.
„Svi smo se mi radeći u Nemačkoj osigurali kućama i stanovima na Balkanu“, napisala je.
Upravo zbog toga, penzija od 1.100 evra, koja možda ne zvuči kao veliki iznos za život u Nemačkoj, može imati potpuno drugačiju vrednost ako se penzioner vrati u svoju zemlju.
Jedan od komentatora to je opisao ovako:
„Vredi se, kada odeš u penziju, vratiti u svoju zemlju, inače sa 1.100 evra u Nemačkoj imaš samo za hleb i so.“
Nije samo Nemačka mesto gde se teško radi
Drugi deo rasprave bio je usmeren na poređenje života u Nemačkoj sa uslovima na Balkanu.
Jedna korisnica je napisala da se težak fizički rad ne može posmatrati kao problem koji postoji samo u inostranstvu.
„Lomiš kičmu i u svojoj zemlji, ali ti onda daju penziju od koje nemaš ni za hranu“, navela je.
Druga je ironično dodala:
„Više vredi da radiš za 400 evra i da dobiješ penziju od 300 evra.“
Takvi komentari pokazuju zbog čega se odlazak u inostranstvo za mnoge ne svodi samo na pitanje buduće penzije. Za deo ljudi važnije je koliko mogu da zarade tokom aktivnog radnog veka i šta mogu da urade sa tim novcem.
„Ne gradite palate, kupujte stanove“
Jedan od komentatora otišao je korak dalje i ponudio sopstvenu ideju kako bi ljudi mogli da obezbede dodatni prihod za starost.
Prema njegovom mišljenju, ne treba se oslanjati isključivo na državnu penziju, već tokom radnog veka pokušati stvoriti dodatnu imovinu ili izvor prihoda.
„Cilj je kroz tih 40 radnih godina pokušati pokrenuti neki sopstveni posao koji će biti novac sa strane za stare dane“. napisao je.
Posebno je govorio o nekretninama, smatrajući da bi deo ljudi novac koji ulažu u velike kuće trebalo da usmeri u stanove koji mogu da se izdaju.
„Umesto da gradite palate u svom selu, kupujte stanove, iznajmite ih“, jedan je od njegovih saveta.
On je kao jednu od mogućnosti naveo i kupovinu nekretnine uz pomoć kredita, uz ideju da se rata delimično pokriva prihodom od izdavanja.
Ipak, takva računica nije bez rizika. Kredit nosi kamatu i obavezu otplate, dok prihod od izdavanja nije garantovan. Tu su i održavanje nekretnine, porezi, periodi kada stan može biti prazan i eventualni troškovi renoviranja.
Zbog toga kupovina nekretnine nije automatski garancija zarade, već zavisi od cene po kojoj je kupljena, lokacije, visine kredita i prihoda od izdavanja.
Da li je 1.100 evra dovoljno za penziju?
Odgovor u velikoj meri zavisi od toga gde penzioner živi i kakvu je imovinu uspeo da stekne tokom radnog veka.
Iznos od 1.100 evra može predstavljati sasvim drugačiji životni standard u Nemačkoj i na Balkanu. Ako penzioner ostane u Nemačkoj i sam plaća stan, račune, hranu i druge troškove, taj iznos ima znatno manju kupovnu moć nego ako se vrati u zemlju sa nižim troškovima života i već ima rešeno stambeno pitanje.
Zato se u raspravi pojavila jedna zajednička tema: nije dovoljno gledati samo iznos penzije.
Plata, štednja, nekretnina ili penzija – šta je zapravo najvažnije?
Komentari iz ove rasprave mogu se svesti na nekoliko različitih pogleda.
Veća zarada: Za mnoge je upravo plata razlog zbog kojeg odlaze iz Srbije i drugih zemalja regiona.
Štednja: Drugi smatraju da je najveća prednost mogućnost da se tokom radnog veka odvoji deo zarade.
Nekretnine: Deo iseljenika novac ulaže u stanove i kuće u domovini, računajući da će im ta imovina kasnije obezbediti sigurnost.
Dodatni prihod: Neki smatraju da bi tokom radnog veka trebalo razvijati sopstveni posao ili ulaganja, umesto da se sve nade polažu u državnu penziju.
Povratak u domovinu: Za pojedine penzionere povratak na Balkan menja kompletnu računicu, posebno ako već imaju sopstvenu kuću ili stan.
Četiri decenije rada ne mogu se svesti na jedan broj
Rasprava o tome da li se isplati raditi 40 godina u Nemačkoj zato nema jednostavan odgovor.
Nekome je odlazak omogućio da kupi stan, kuću, automobil, uštedi novac ili finansijski pomogne porodici. Drugome su visoki troškovi života, težak posao i godine provedene daleko od porodice cena koju nije lako zanemariti.
Zbog toga sama cifra od 1.100 evra penzije ne govori celu priču.
Mnogo važnije pitanje je šta je čovek tokom 40 godina rada uspeo da napravi pored penzijskog staža – koliko je uštedeo, kakvu je imovinu stekao, da li ima dodatne prihode i gde planira da provede starost.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
