Ekstremne temperature već su promenile računicu na srpskim njivama. Kukuruz je na pojedinim parcelama do pre samo nekoliko nedelja obećavao rekordnu sezonu, a onda je temperatura od 40 i više stepeni prekinula nalivanje zrna. Ni soja nije prošla bez posledica, dok proizvođači sve glasnije upozoravaju da proizvodnja koja zavisi isključivo od kiše postaje sve rizičnija, piše Blic.
Za građane je, međutim, situacija trenutno znatno povoljnija. Nestašica povrća se ne očekuje, a pred sezonu pripreme zimnice nema najava drastičnog poskupljenja paprike i paradajza.
Samo nekoliko nedelja bilo je dovoljno da se promeni cela sezona
Ovogodišnja suša još jednom je pokazala koliko brzo ekstremno vreme može da promeni očekivanja poljoprivrednika.
Tokom prvog dela vegetacije kiše je u mnogim krajevima Srbije bilo dovoljno, pa je kukuruz u leto ušao u znatno boljem stanju nego prošle godine. Međutim, dugotrajan period visokih temperatura napravio je veliki problem upravo u fazi kada je usevu voda bila najpotrebnija.
Posledice nisu iste u celoj Srbiji. Velike razlike postoje između regiona, ali i između susednih parcela. Na stanje kukuruza utiču kvalitet zemljišta, agrotehnika, dostupnost vode, vreme setve i, posebno, izbor hibrida.
Poljoprivredni novinar Goran Đaković za Blic TV ističe da izbor hibrida može da napravi ogromnu razliku kada nastupi suša.
„Neki kukuruzi malo bolje podnose sušu, neki je uopšte ne podnose, a obično su to visokoprinosni hibridi“, rekao je Đaković.
Prema njegovom objašnjenju, problem nastaje kada se bira hibrid sa ciljem maksimalnog prinosa, a zanemare realni agroekološki uslovi.
„Uvek je bolje ići na neki optimalan hibrid koji bolje podnosi sušu i ići na siguran prinos nego očekivati previše“, ocenjuje Đaković.
Kukuruz za 15 dana prešao put od rekorda do borbe za svako zrno
Koliko brzo ekstremne temperature mogu da preokrenu sezonu posebno se vidi u Sremu.
Na pojedinim parcelama kukuruz je do početka toplotnog talasa izgledao toliko dobro da su proizvođači očekivali rekordne prinose. Međutim, temperature od 40 i više stepeni stigle su u veoma osetljivoj fazi razvoja.
Kukuruz je tada počeo da prekida proces nalivanja zrna. Deo klipa koji je do tog trenutka uspeo da razvije ostao je formiran, dok se ostatak nije napunio.
Goran Eror, urednik emisije „Brazde“ na televiziji Vojvodina i poljoprivredni proizvođač, kaže da su se njegova očekivanja za samo dve nedelje potpuno promenila.
Prema njegovim rečima, pre toplotnog talasa sve je ukazivalo na rekordnu godinu, ali su ekstremne temperature drastično promenile situaciju.
Prava slika ovogodišnjeg roda kukuruza zato će biti poznata tek kada počne skidanje useva.
Suncokret je na pojedinim parcelama u Sremu već skinut, a Eror navodi da se prinos na lokalitetu između Vrdnika i Rume kretao do oko 2,2 tone po hektaru.
Gulan: Rod kukuruza mogao bi da bude najmanje 30 odsto manji
Agroanalitičar Branislav Gulan procenjuje da bi ovogodišnji prinos kukuruza mogao da bude najmanje 30 odsto manji.
Ni soja nije prošla bez posledica. Prema Gulanovoj proceni, ukoliko prinos soje bude oko 1,6 tona po hektaru, u odnosu na oko 3,5 tona u redovnim godinama, gubitak za proizvođača mogao bi da bude između 500 i 600 evra po hektaru.
Za poljoprivrednika to nije samo lošiji rezultat na kraju sezone.
Troškovi semena, đubriva, goriva, zaštite i obrade zemljišta već su napravljeni. Kada prinos padne, isti troškovi moraju da se rasporede na znatno manju količinu proizvoda.
Zato ekstremna suša direktno udara u profitabilnost proizvodnje.
Hoće li paprika i paradajz poskupeti pred zimnicu?
Dok su ratarske kulture pod velikim pritiskom, situacija sa povrćem trenutno je mnogo stabilnija.
Nestašica povrća se ne očekuje, posebno zbog toga što se značajan deo povrtarske proizvodnje navodnjava.
U periodu pred pripremu zimnice na tržište dodatno pristižu veće količine paradajza i drugog povrća sa otvorenog polja. Zbog toga sagovornici ne očekuju drastičan rast cena.
Goran Đaković čak smatra da bi paprika i paradajz mogli da budu jeftiniji kada počne intenzivnija kupovina za pripremu ajvara, sokova i druge zimnice.
Prema njegovim rečima, povrće koje sada stiže uglavnom dolazi sa otvorenih polja, gde je proizvodnja jeftinija, a rodnost veća nego u plastenicima.
Sličnu procenu daje i Goran Eror.
„Povrća ima sasvim dovoljno i mislim da je generalno snabdevenost naših pijaca fenomenalna“, kaže on.
Njegova procena je da se cene ne bi trebalo drastično menjati u odnosu na sadašnji period.
Da li će Srbija imati dovoljno kukuruza?
Iako će prinos na pojedinim parcelama biti značajno manji, to ne znači da Srbiji preti nestašica kukuruza.
Goran Eror očekuje da bi ovogodišnja proizvodnja trebalo da zadovolji domaće potrebe, uz mogućnost da određene količine ostanu i za izvoz.
Ipak, za konačnu procenu još je rano.
Najpouzdanija slika roda biće poznata tek kada počne žetva i kada se usevi stvarno skinu sa njiva.
Na cenu i ukupnu situaciju na tržištu uticaće i rod u drugim velikim proizvođačkim zemljama.
Posebno će biti važna situacija u Ukrajini, koja ima veliki značaj za regionalno tržište žitarica, uključujući kukuruz, suncokret, soju i pšenicu.
„Ne možemo da se bavimo suvim ratarenjem više“
Posle nekoliko sezona sa velikim problemima zbog suše, za deo srpskih proizvođača pitanje više nije samo kakav će biti rod ove godine.
Postavlja se mnogo važnije pitanje: da li je moguće nastaviti istu proizvodnju na isti način?
Đaković smatra da poljoprivrednici moraju da menjaju pristup i da više ulažu u navodnjavanje i proizvodnju koja može da izdrži sve ekstremnije vremenske uslove.
Kao primer drugačijeg pristupa navodi intenzivnije kulture koje se proizvode u Vojvodini, uključujući mini lubenice iz Kaća koje se izvoze u Nemačku, kao i kornišone, dinje i druge kulture.
Ideja nije nužno da se kukuruz potpuno napusti, već da se proizvodnja prilagodi zemljištu, dostupnosti vode i klimatskim uslovima.
„Ne možemo da se bavimo suvim ratarenjem više“, poručuje Đaković, posebno ukazujući na područja Banata u kojima su suše poslednjih godina ostavile ozbiljne posledice.
Problem nije samo ovogodišnji rod
Za građane je trenutno najvažnija vest da se problem sa ratarskih njiva ne preliva automatski na pijace.
Povrća ima dovoljno, a prema procenama sagovornika, nema razloga za drastičan rast cena paprike i paradajza pred sezonu zimnice.
Kod ratara je, međutim, situacija mnogo ozbiljnija.
Ako ekstremne temperature i duži periodi bez padavina postanu redovna pojava, pitanje više neće biti samo koliko će kukuruz roditi ove godine.
Biće sve važnije koliko dugo proizvodnja na istim njivama može da funkcioniše bez navodnjavanja, prilagođenih hibrida i promene načina obrade zemljišta.
Jer ono što se ovog leta ponovo pokazalo jeste da između očekivanja rekordnog roda i ozbiljnog gubitka ponekad može da prođe svega nekoliko nedelja.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
