Eh, bar da smo to, suviše sebi dajemo na značaju. Zemlja je, malo preciznije, trilioniti deo zrnca peska, iseckan na bilionite komadiće. Toliko smo važni. A posebno je vidljivo koliko su naše muke bitne, kada, kao ovog leta, sunce odluči da nas usija kao da smo gvožđe za kovanje.
Suša je pogodila gotovo celu planetu i sada je jasno, više nije samo prirodna nepogoda koja pogodi određeni region, uništi deo roda i završi se kada se kiša vrati. Danas postaje globalni ekonomski i bezbednosni problem koji istovremeno udara na poljoprivredu, proizvodnju električne energije, rečni transport, industriju i cene hrane.
Razmere problema najbolje ilustruju podaci Svetske meteorološke organizacije. Tokom 2024. godine samo oko trećine svetskih rečnih slivova imalo je uobičajene uslove, dok su ostali bili iznad ili ispod normale. Istovremeno, svi regioni sa glečerima zabeležili su gubitak leda treću godinu zaredom. Još dramatičniji podatak jeste da oko 3,6 milijardi ljudi danas tokom najmanje jednog meseca godišnje nema adekvatan pristup vodi. Do 2050. godine taj broj mogao bi da premaši pet milijardi.
Račun koji raste
Tačna cena globalne suše teško se izračunava. Direktna šteta na usevima može da se izmeri, ali mnogo je teže proceniti gubitke zbog skupljeg transporta, manje proizvodnje električne energije, prekida industrijske proizvodnje, rasta cena hrane ili dugoročnog propadanja zemljišta.
UNCCD procenjuje da su zvanično prijavljeni globalni ekonomski gubici od suša između 2000. i 2019. iznosili oko 128 milijardi dolara. Šire procene ukazuju da su današnji godišnji troškovi suša oko 307 milijardi dolara.
Najveća žarišta nalaze se na različitim krajevima sveta – od Meksika, Mediterana i jugoistočne Azije, preko Paname i Amazona, do južne i istočne Afrike.
Afrika je posebno ranjiva jer se suša često prepliće sa siromaštvom i zavisnošću od poljoprivrede. Tokom prethodnog El Ninja, južna Afrika suočila se sa najgorom sušom u više od jednog veka. Oko 61 milion ljudi bilbila je potrebna pomoć, dok je više od osam miliona ljudi bilo izloženo prehrambenoj nesigurnosti.
Evropa više nije pošteđena
Jedna od najvećih promena jeste činjenica da suša više nije prvenstveno problem Afrike, Bliskog istoka ili Centralne Amerike. Evropa sve ozbiljnije oseća posledice.
Francuska se ovog leta suočava sa velikim problemima u poljoprivredi. Proizvodnja kukuruza mogla bi da padne sa oko devet miliona tona na manje od sedam miliona, što bi bio najgori rezultat od 1976. godine. Istovremeno, francuske vlasti procenjuju da bi ovogodišnji toplotni talasi mogli da naprave štetu od 10 do 15 milijardi evra.
U Velikoj Britaniji jul je bio najsuvlji u istoriji merenja za Englesku i Vels, dok vlada izdvaja dodatni novac za pomoć farmerima. Problemi se nižu i u Holandiji, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj i zemljama Balkana.
Suša pritom ne pogađa samo njive. Nizak vodostaj Dunava i Rajne otežava transport robe, dok nedostatak vode može smanjiti proizvodnju električne energije i ograničiti rad pojedinih elektrana.
Šta to znači za Srbiju?
Srbija nije izvan ovog procesa. Poljoprivreda je posebno izložena jer proizvodnja kukuruza, pšenice, suncokreta, voća i stočne hrane zavisi od količine padavina i raspoloživosti vode.
Kada se spoje visoke temperature, nedostatak padavina i nizak vodostaj Dunava, posledice se brzo šire sa njiva na čitavu ekonomiju. Manji prinosi znače skuplju hranu, veći trošak za stočare i prerađivačku industriju, a zatim i veće cene za potrošače.
Svetska banka upozorava da će klimatski rizici posebno pogoditi poljoprivredu Zapadnog Balkana, a Srbija se izdvaja među zemljama sa značajnim povećanjem rizika.
Voda postaje strateški resurs
Najveći paradoks budućnosti jeste da svet može istovremeno imati previše i premalo vode. Na jednom delu planete događaju se katastrofalne poplave, dok se na drugom suše reke, rezervoari i zemljište.
Zbog toga suša više nije samo pitanje vremenske prognoze, nego ekonomski šok.
Ako nema dovoljno kiše, padaju prinosi. Ako padaju prinosi, raste cena hrane. Ako je manje vode u rekama, poskupljuje transport. Ako nema dovoljno vode za elektrane, raste cena energije. A kada se svi ti efekti spoje, suša postaje problem čitave ekonomije.
UNCCD upozorava da ulaganje u otpornost može biti znatno jeftinije od plaćanja posledica. Modernizacija vodovodne mreže, efikasnije navodnjavanje, recikliranje vode, akumulacije i prilagođavanje poljoprivrede zato više nisu luksuz, već investicija u ekonomsku sigurnost.
U 20. veku svet je strahovao zbog nestašice nafte. U 21. veku sve je izvesnije da će voda postati jedan od najvažnijih strateških resursa.
A pitanje budućnosti neće biti samo koliko će kiše pasti. Biće mnogo važnije: koliko smo spremni za period kada je neće biti dovoljno.
I još važnije: da bude jasno, kada Sunce poruči, po ko zna koji put, da je ono apsolutni vlasnik svega, valja razmisliti. Svi ostali su, makar bili i milijarderi, samo sitni pioni u ovoj igri zvanoj život, koja kratko traje i mnogo košta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
