Njegova analiza, koju je „Politika“ ponovo objavila 2022. godine, danas ponovo privlači pažnju.
U tekstu objavljenom 2. decembra 2018. godine pod naslovom „Želi li Kijev rat“, tadašnji vojni komentator „Politike“ Miroslav Lazanski razmatrao je scenario u kojem bi došlo do otvorenog vojnog sukoba Rusije i Ukrajine.
Lazanski je analizu napisao nakon incidenta u Kerčkom moreuzu, kada su ruske snage zaplenile tri ukrajinska vojna plovila. Već tada je upozoravao da bi eventualna eskalacija mogla da preraste u veliki rat sa dalekosežnim posledicama.
Ruski odgovor počeo bi udarima po dubini
Prema njegovom scenariju, ukoliko bi Ukrajina pokrenula veliki napad na Donbas i Krim, ruski odgovor počeo bi udarima po komandnim centrima, komunikacionim čvorištima, aerodromima, skladištima goriva i municije i drugim ključnim vojnim ciljevima.
Posebnu ulogu, smatrao je, imala bi ruska raketna i elektronska borba, uz upotrebu sistema poput „Iskandera“, „Smerča“ i sredstava za radio-elektronsko ratovanje.
Lazanski je potom predvideo angažovanje mehanizovanih izviđačkih jedinica i udarnih helikoptera, čiji bi zadatak bio da otkriju raspored ukrajinskih snaga i otvore prostor za napredovanje glavnih jedinica.
„Četvrtog dana rat bi se preneo dalje“
Jedan od najupečatljivijih delova njegove analize odnosi se na brzinu kojom bi se, prema njegovoj proceni, sukob širio.
Lazanski je tada pisao da bi najisturenije ruske jedinice već do kraja trećeg dana mogle da obiđu Svatovo i Slavjansk, dok bi se četvrtog dana borbe proširile na Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast.
Istovremeno, smatrao je da bi ukrajinska avijacija pokušala da odgovori sa aerodroma na zapadu zemlje, dok bi ruske snage nastojale da te aerodrome onesposobe raketnim udarima.
„Od tog momenta počinje nezaustavljiva eskalacija sukoba“, upozoravao je Lazanski u svojoj analizi.
Šta bi uradila Amerika?
Poseban deo teksta posvetio je mogućnosti direktnog uključivanja SAD i NATO-a.
Lazanski je smatrao da bi direktna vojna intervencija Zapada protiv Rusije nosila ogroman rizik, posebno zbog mogućnosti upotrebe krstarećih raketa i opasnosti od širenja sukoba na nivo velikog međunarodnog rata.
U krajnjem scenariju, upozoravao je, ukoliko bi došlo do upotrebe nuklearnog oružja, sukob bi mogao da preraste u stratešku nuklearnu konfrontaciju.
Zbog toga je zaključio da NATO i SAD neće direktno ući u rat sa Rusijom zbog Ukrajine.
Analiza koja danas dobija novu težinu
Tekst je posebno zanimljiv zbog toga što je nastao godinama pre početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Naravno, njegov tekst predstavlja tadašnju vojnu procenu i hipotetički scenario, a ne precizno predviđanje budućih događaja. Ipak, Lazanski je još 2018. godine razmatrao upravo one elemente koji će nekoliko godina kasnije postati ključni u ratu – masovne raketne udare, borbu za vazdušnu nadmoć, napade na komandne centre i logistiku, elektronsko ratovanje i opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO-a.
Zbog toga se njegova analiza danas čita kao upečatljivo svedočanstvo o tome koliko su opasnost od velikog rata u Ukrajini i mogućnost šire međunarodne eskalacije bili predmet ozbiljnih vojnih analiza mnogo pre februara 2022. godine.
Lazanski u tekstu zaključuje:
-Ukrajina nema taktičko nuklearno oružje, ali mogu li SAD to isporučiti Kijevu, ili se vojno direktno umešati na strani Ukrajine? Na ekranima radara „tomahavci” izgledaju kao nosači nuklearnog oružja. Ako bi samo jedan „tomahavk” pogodio neki veliki grad u Rusiji, automatski bi usledio odgovor. A ako bi na krstarećim raketama bile atomske bojeve glave, sukobljene strane bi se našle pred neizbežnom razmenom strateških nuklearnih udara.
