Ukrajinski izvoznici su preusmerili pažnju na dunavske luke Izmail i Reni, koje su se pokazale sposobnim za brzo povećanje pretovara, primetio je stručnjak, kako je citirala ukrajinska industrijska publikacija GMK Center.
Iako je potencijal rasta teretnog saobraćaja preko ukrajinskih dunavskih luka i dalje visok, izgledi se moraju proceniti na osnovu propusnog kapaciteta celog logističkog koridora, a ne samo fizičkih kapaciteta Izmaila i Renija, naglasio je Kazanjin.
„Dunav ne može u potpunosti da zameni luke Velike Odese. Dubokovodne luke mogu odmah da konsoliduju velike brodske terete, dok je logistika Dunava fragmentiranija i tehnološki složenija“, istakao je on.
Prema Kazaninu, uticaj plitke vode je ozbiljniji nego što se čini kada se posmatraju samo nivoi vode direktno u Izmailu ili Reniju. Zbog niskog vodostaja, značajan deo flote barži i tegljača ostaje nasukan u gornjem Dunavu, nesposoban da plovi do donjeg Dunava. Shodno tome, plitke vode u gornjem i srednjem Dunavu smanjuju tonažu dostupnu za tranzit tereta od Izmaila i Renija do rumunske luke Konstanca.
Štaviše, ograničenja nacrta na ruti do Konstance zahtevaju smanjenje komercijalnog tereta za barže. Prevoz iste količine tereta (20.000-30.000 tona) stoga zahteva više plovila ili veću učestalost putovanja, primetio je stručnjak.
Od 22. jula, luke Odesa, Černomorsk i Južni nisu prihvatale niti slale strane teretne brodove. Ukrajinski izvoznici pokušavaju da prevezu proizvode preko dunavskih luka Izmail, Reni i Ust-Dunajsk, rumunske luke Konstanca, kao i drumskim i železničkim saobraćajem do zapadne granice zemlje.
