Irena Popović, samostalna stručna saradnica u Odeljenju za borbu protiv falsifikovanja pri NBS, objašnjava da građani najčešće greše jer novac uzimaju bez pažnje, iako postoji nekoliko jednostavnih trikova za proveru.
Prva provera je papir. Domaće novčanice su napravljene isključivo od pamučnih vlakana, zbog čega su čvrste, teško se cepaju i imaju prepoznatljiv zvuk kada se saviju – nešto što falsifikatori praktično ne uspevaju da imitiraju.
Drugi, još pouzdaniji znak je duboka štampa – reljefni deo na glavnom liku i nazivu banke, koji se oseti prevlačenjem nokta preko novčanice. Prema rečima Popovićeve, ovaj element zaštite se u istoriji falsifikovanja pojavio samo jednom, devedesetih godina, kod čuvenih „superdolara“ na apoenima od 50 i 100 dolara. Danas nijedan falsifikat nema duboku štampu – obično se prave običnim fotokopirnim aparatima, pa su glatki i vizuelno neuredni.
Kod stranog novca situacija je nešto ozbiljnija jer falsifikatori ulažu više truda u izgled, ali ni tu ne uspevaju da veruodostojno kopiraju vodeni žig, duboku štampu i kvalitet papira.
Statistika NBS za prvih šest meseci ove godine pokazuje da apoen od 2.000 dinara čini oko 75 odsto svih otkrivenih falsifikata, dok na novčanicu od 500 dinara otpada 12 odsto, na 1.000 dinara osam odsto, a na 5.000 dinara pet odsto. Razlog je jednostavan – apoen od 2.000 dinara se najčešće koristi u svakodnevnim transakcijama, pa mu građani posvećuju najmanje pažnje, dok novčanice veće vrednosti ljudi po pravilu pažljivije proveravaju.
Ako neko posumnja da je dobio falsifikat, jasno je šta treba da uradi – novčanicu treba odneti u najbližu policijsku stanicu ili ekspozituru banke, gde se izdaje potvrda o privremeno oduzetom novcu. Nakon toga NBS radi ekspertizu: ako se potvrdi da je novčanica lažna, trajno ostaje u NBS i čuva se u trezoru narednih 20 godina, a ako je original, vlasniku se iznos uplaćuje na račun.
Stručnjaci NBS inače proveravaju oko 20 različitih elemenata zaštite – od vodenog žiga i zaštitne niti, preko mikroteksta, do holograma i kinograma.
Na kraju, iako je plaćanje karticama sve rasprostranjenije i štiti građane od rizika falsifikata, Popovićeva priznaje da lično i dalje veruje isključivo gotovini, jer je više zabrinuta za zloupotrebe kartica nego za falsifikovan novac.
