Andreja Živković iz Smedereva nekoliko puta je menjao posao, pokušao da sreću pronađe i u Beogradu, a onda se vratio u rodni grad i počeo da radi kao taksista. Danas ima sopstvenu firmu „Andreja Živković taksi prevoz“, nekoliko automobila i vozače, a kaže da od posla može da zaradi do 200.000 dinara mesečno. Ipak, iza zarade stoje stres, dugi sati za volanom i problemi sa radnicima i putnicima.
Nije imao unapred razrađen biznis plan niti je znao da će jednog dana voditi sopstvenu taksi firmu. Andreja Živković do svoje današnje pozicije stigao je, kako kaže, kroz nekoliko promena poslova, povratak u Smederevo i iskustvo koje je stekao za volanom.
Za BizPortal je ispričao kako je počela njegova poslovna priča.
Otišao u Beograd, ali sreću nije pronašao
Andreja je prvo radio u jednoj firmi, ali nije bio zadovoljan.
„Radio sam u jednoj firmi, nisam bio zadovoljan. Dao sam otkaz i preselio se za Beograd. Međutim, sreću nisam našao ni tamo“, priča on.
Ubrzo se vratio u Smederevo i pronašao drugi posao. Ni tu se, međutim, nije dugo zadržao.
„Došlo je do manjih problema i ubrzo sam otišao i iz te firme, a tada sam počeo da radim, prvi put 2019. godine, kao taksista“.
Počeo je u firmi u kojoj je zarađivao 30 odsto od ostvarenog prihoda.
„To je sasvim pristojna zarada, ali tada je krenula korona i posla nije bilo. Jednostavno, nije mi se dalo“, kaže Andreja.
Prekretnica je stigla kada je počeo da vozi duže relacije
Nedugo nakon toga pozvao ga je prijatelj da radi kod njega, ali ovog puta na dužim relacijama.
Vozio je putnike iz Smedereva prema Jagodini i drugim gradovima. Posao je počeo bolje da se isplati, a Andreja je odlučio da novac ne potroši, već da ga uloži u sopstveni posao.
„Tad je krenula i lepa zarada, te sam novac ostavljao sa strane i ubrzo kupio svoj automobil sa kojim sam krenuo da vozim kod njega“, objašnjava.
Upravo tada počeo je da razmišlja o tome da bi mogao da radi samostalno.
Primetio je problem starijih putnika
Tokom vožnje uočio je nešto što će kasnije postati osnova njegovog biznisa.
Stariji ljudi iz Smedereva i okolnih mesta često su morali da putuju do Beograda zbog lekarskih pregleda. Autobus im nije uvek bio praktično rešenje, posebno kada je bilo potrebno da se nakon pregleda brzo vrate kući.
„Shvatio sam da je potreba starijih velika. Često putuju do Beograda, idu kod doktora, a ne mogu autobusom. Tako sam odlučio da otvorim svoju firmu“, kaže Andreja.
Ubrzo je kupio još nekoliko automobila, pronašao vozače i počeo da razvija posao.
Ljudi su brzo počeli da ga preporučuju jedni drugima.
„Ljudi su brzo saznali da vozim do Beograda i pozivi su počeli“, kaže on.
Tako je nastala firma „Andreja Živković taksi prevoz“.
Do Beograda i nazad naplaćuje oko 6.000 dinara
Model poslovanja je jednostavan – prevoz putnika iz Smedereva i okoline do Beograda, često zbog odlaska kod lekara, uz mogućnost čekanja.
„Naplaćujem oko 6.000 dinara do Beograda i nazad, u pitanju je okolina Smedereva, i oko 800 dinara na sat ako čekam“, objašnjava Andreja.
Prema njegovim rečima, kada se odbiju troškovi, posao može da donese solidnu zaradu.
„Mesečno mogu da zaradim do 200.000 dinara čisto, kad oduzmem troškove“, ističe on.
Međutim, brojka na kraju meseca ne pokazuje koliko je vremena i energije potrebno da bi se do nje došlo.
„Počeo sam sa 80 kilograma, došao do 120“
Dugotrajno sedenje za volanom, stres i konstantna koncentracija ostavili su trag i na njegovom zdravlju i kondiciji.
„Ja sam počeo da vozim sa 80 kilograma, došao sam do 120, prosto ne krećeš se. Veliki je stres, moraš da imaš veliku koncentraciju konstantno“, kaže Andreja.
Celodnevna vožnja, dodaje, ume potpuno da ga iscrpi.
„Nakon napornog dana, kad ceo dan vozim, imam osećaj da nakon toga više ništa ne mogu da uradim. Stvarno budem preumoran“, priznaje.
Ipak, posao ima i svoju zanimljivu stranu.
U kolima se čuju i šale, ali i svađe
S obzirom na to da često prevozi starije putnike, vožnje umeju da budu veoma različite.
„Dešava se da vozim starije kod doktora, pa tu bude i smeha, i šala, ali i ponekih svađa“, kaže kroz osmeh.
Jedan od razloga zbog kojih putnici koriste ovakav prevoz jeste mogućnost da ih automobil sačeka dok završe pregled.
To, međutim, komplikuje mogućnost zajedničke vožnje.
Zašto putnici ne dele vožnju i trošak?
Na prvi pogled, bilo bi logično da se dve osobe koje putuju iz Smedereva u Beograd dogovore i podele trošak prevoza.
Andreja kaže da se to ipak retko dešava.
„Pa da, ako, na primer, dve osobe idu za Beograd, bilo bi lepo da obe krenu i podele trošak. Međutim, ne zna se ko će se koliko zadržati, a oni kad završe sa pregledom, sve što žele jeste da krenu kući“, objašnjava.
Upravo zbog toga većina putnika ipak bira sopstveni termin i sopstveni prevoz.
Jedan putnik mu je napravio problem i izgubio mu ceo dan
Kao i svaki posao koji se zasniva na radu sa ljudima, i taksi prevoz nosi određene rizike.
Andreja se seća situacije kada je jednog putnika vozio do Beograda, a on mu je rekao da trenutno nema novca, ali da će ga isplatiti kada podigne platu i kredit.
Dok su čekali, seli su da popiju piće.
„On je samo ustao i otišao. Ja sam ga čekao i na kraju platio račun i počeo da se šetam okolo. Zvao sam ga, nije se javljao. Ceo dan sam izgubio, a novac mi nije dao“, priseća se Andreja.
Posle nekoliko sati putnik se ipak pojavio sa novcem.
„Malo je reći da nisam znao šta da kažem. On je doslovno samo ustao i otišao, ništa mi nije rekao, ni da ga sačekam ni šta se dešava“, priča on.
Najveći problem nisu putnici, već radnici
Iako danas ima više automobila i vozače, širenje posla donosi mu novu vrstu problema.
Kako kaže, nije lako pronaći pouzdane radnike.
„Teško je naći dobrog radnika, stvarno. Prosto, dešava se da mi otkažu i da ne mogu da voze, pa ja moram dodatno da uskočim iako imam svoje klijente“, kaže Andreja.
Dodaje da se dešava i da mu vozači daju različita opravdanja.
„Ili me slažu da im nije dobro, pa ih potom vidim u gradu. Stvarno je teško naći dobrog radnika“, kaže on.
Zbog toga, iako je posao proširio na više vozila, Andreja i dalje ne može potpuno da se povuče iz svakodnevne vožnje.
Od jednog automobila do sopstvenog biznisa
Njegova priča počela je bez velikih ulaganja. Nakon nekoliko promenjenih poslova i neuspešnog pokušaja da život započne u Beogradu, vratio se u Smederevo i seo za volan.
Novac koji je zaradio vozeći duže relacije počeo je da odvaja, kupio prvi automobil, a zatim prepoznao potrebu na tržištu.
Danas ima sopstvenu firmu, više automobila i vozače, ali i dalje sedi za volanom kada je potrebno.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
