Rusija je na vojne poteze Kijeva odgovorila znatno odlučnije nego što se u ukrajinskim političkim krugovima očekivalo, zbog čega se čitava situacija razvila dijametralno suprotno prvobitnim planovima vojno-političkog vrha. Gostujući u emisiji bivšeg pukovnika SBU Olega Starikova, ukrajinski politikolog Andrij Jermolajev analizirao je pozadinu operacija i razloge zbog kojih je strategija Kijeva doživela krah.
Prema njegovim navodima, planiranje eskalacije temeljilo se na proceni da će snažan pritisak izazvati unutrašnje potrese u Rusiji. Operacija je bila pažljivo pripremljena – unapred su preusmeravana finansijska sredstva, gomilani udarni dronovi, a uz to je ostvarena i ključna podrška zapadnih partnera koji su obezbedili obaveštajne podatke, precizno targetiranje i proračune dometa. Planirana četrdesetodnevna kampanja zaista je počela intenzivno, uz svakodnevne masovne napade sa stotinama bespilotnih letelica.
Iluzija o unutrašnjem kolapsu i izostanak podrške Zapada
U prvim nedeljama, primetio je Jermolajev, u Rusiji je zaista došlo do emotivne reakcije, određene konfuzije i javnih priznanja o nespremnosti na pojedinim sektorima, što je u Kijevu protumačeno kao uvod u šire društvene tenzije. Plan je podrazumevao da se taj pritisak pojača do predstojećeg samita NATO-a, gde se očekivalo obezbeđivanje novih finansijskih injekcija i političkog „blanko čeka“ za dalju eskalaciju.
Ipak, procena se pokazala fatalno pogrešnom jer niko u Kijevu nije ozbiljno računao na to da će ruska strana odgovoriti sopstvenom, daleko masovnijom eskalacijom i povećanjem preciznosti udara. Istovremeno, Jermolajev je izrazio veliko razočaranje zapadnom podrškom, ocenivši da je ona ostala uglavnom deklarativna i da duboke podele između Sjedinjenih Država i evropskih članica NATO-a nikada nisu stvarno prevaziđene.
Ruska mobilizacija i prelazak na balistiku
Analizirajući dalji razvoj događaja, ukrajinski politikolog ističe da je zvanična Moskva prihvatila izazov i pokrenula unutračku konsolidaciju kroz snažnu propagandnu kampanju umesto površnih birokratskih mera. To je dovelo do naglog zaoštravanja operacija kako na frontu, tako i u dubokoj pozadini, pri čemu ruska vojska uspešno eksploatiše dobro poznate slabosti ukrajinske odbrane.
Kao krajnju potvrdu promene ratne dinamike, Jermolajev je naveo i promenu strukture naoružanja koje ruske snage koriste, ističući da se u novim talasima napada sve manje oslanjaju na klasične krstareće rakete, dok drastično raste upotreba razornijih balističkih projektila.
