Hedviga Golik je poslednji put viđena 1966. godine, a njeno mumificirano telo pronađeno je 42 godine kasnije u njenom stanu u Zagrebu u Hrvatskoj, 2008. godine, sa šoljom čaja koja je još uvek bila na stolu pored njene fotelje.
Policija u Zagrebu je naišla na scenu „zamrznutu u vremenu“, sa prašnjavom šoljom čaja, televizorom i mumificiranim ostacima mrtve žene umotane u ćebad, prenosi britanski Dejli star.
Njihova istraga se usredsredila na otkrivanje kako je žena ostavljena da se raspada, zaboravljena od svih, više od četiri decenije.
Hedviga Golik, rođena 1924. godine, očigledno je sebi pripremila šolju čaja pre nego što se smestila u svoju voljenu fotelju ispred crno-belog televizora.
Hrvatske vlasti su rekle da su je komšije poslednji put videle 1966. godine, kada je imala 42 godine. Meštani su pretpostavili da se jednostavno preselila iz svog stana u Zagrebu.
Ipak, pronašli su je policajci i sudski izvršitelji 2008. godine, koji su na silu ušli u objekat kako bi pomogli vlastima u utvrđivanju vlasništva nad stanom.
Portparol policije je tada rekao: „Za sada nemamo pojma kako je moguće da neko čiji je nestanak zvanično prijavljen tako davno nije pronađen ranije u istom stanu u kojem je živela. Kada su policajci otišli tamo, rekli su da je to bilo kao da su ušli u mesto zamrznuto u vremenu. Šolja iz koje je pila čaj još uvek je bila na stolu pored stolice na kojoj je sedela, a kuća je bila puna stvari koje niko nije video decenijama. Ništa nije bilo pomerano decenijama, iako je bilo poprilično paučine unutra“.
Komšije su bile šokirane jezivim otkrićem. Jadranka Markić je imala samo devet godina kada je Hedviga „nestala“.
Rekla je: „Još uvek je se sećam. Bila je tiha žena koja se držala za sebe, ali je bila ljubazna. Svi smo mislili da se upravo iselila i otišla da živi sa rođacima.“
Smatra se niko nije ulazio u njen stan zbog obaveštenja istaknutog na njenim vratima na kojem je pisalo: „Na osnovu Zakona o nasleđivanju stanara, H. Golik je ostala bez vlasništva – nasleđa. Do rešavanja vlasničkih prava, stanari ne mogu raspolagati stanom i svaki pokušaj raspolaganja njime je krivično delo.“
Dodatno je zbunilo otkriće da je Hedvigine račune za komunalne usluge platio čovek iz Zagreba – originalni projektant zgrade – koji je preminuo tri meseca ranije.
Iako je tačan uzrok njene smrti nepoznat, stručnjaci veruju da je Hedviga umrla prirodnom smrću 1966. godine.
Hrvatski mediji su izvestili da je poreklom iz Rijeke.
U jednosoban stan u potkrovlju preselila se 1961. godine. Drugi hrvatski mediji su objavili da je stan Hedvigi zaveštao bivši partner koji je stekao imovinu kao nadoknadu za pomoć u njenoj izgradnji.
U vreme smrti, Hedviga je živela sama i otuđila se od svojih rođaka, iako su mnogi ljudi u četvorospratnici znali da tamo živi.
Ipak, mišljenja o njoj su bila podeljena među komšijama. Dok su je neki okarakterisali kao pustinjaka, drugi su je opisali kao nepredvidivu i tvrdili da su je videli kako juri ulicama vrišteći.
Jedna od njih, Katica Carić, rekla je da je Hedviga odbila da izađe napolje, već je umesto toga odlučila da joj „ostavi torbu sa novcem i papirić na kojem je pisalo šta joj treba iz prodavnice“.
Katica bi zatim stavila stvari u torbu, koju bi Hedviga podigla do svog stana pomoću konopca.
Poslednji put je viđena 1966. godine. Godine 1973, vlasti su obaveštene o njenom nestanku.
Međutim, niko nije saznao Hedviginu sudbinu sve dok policajci nisu naišli na njene ostatke umotane u ćebad.
