Nizak vodostaj velikih evropskih reka, od Dunava do Rajne, izazvao je ozbiljne poremećaje u plovidbi i transportu robe, ali i dodatno opteretio energetski sektor, otežavajući rad pojedinih nuklearnih elektrana.
Rekordno nizak vodostaj Dunava, posledica dugotrajne suše i toplotnih talasa, primorao je nuklearne elektrane koje rečnu vodu koriste za hlađenje reaktora da prilagode svoj rad, što dodatno povećava pritisak na energetski sistem regiona.
Pakš pred gašenjem, Černavoda „spasena“ pomoću eksploziva
Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj, koja obezbeđuje gotovo polovinu proizvodnje električne energije u zemlji, pogođena je rekordno niskim vodostajem Dunava. Mađarski premijer Peter Mađar ranije je upozorio da bi elektrana mogla da ostane van pogona duže od mesec dana.
On je ranije izjavio da bi nuklearna elektrana Pakš danas ili sutra mogla prvi put u svojoj 44-godišnjoj istoriji potpuno da obustavi proizvodnju električne energije, ukoliko vodostaj Dunava, koji je tada bio na rekordno niskih minus 133 centimetra, padne na minus 134 centimetra.Istovremeno, rumunska vojska danas je, u operaciji tokom koje je upotrebljeno 180 kilograma eksploziva, uklonila stenovitu prepreku „Paržoaja“ kako bi usmerila veći protok Dunava ka nuklearnoj elektrani Černavoda, usled izuzetno niskog vodostaja, preneli su lokalni mediji.
Prema navodima zvaničnika, reč je o izuzetno zahtevnoj intervenciji i prvom takvom poduhvatu sa tehničkog aspekta, koji je obuhvatio angažovanje vojnih ronilaca i izvođenje niza podvodnih detonacija, nakon što su prethodni pokušaji tokom proteklih godina bili bezuspešni.
Novonastala situacija sa vodostajem sa sobom povlači da je plovidba na velikom delu toka Dunava ozbiljno otežana ili potpuno obustavljena. Teretni brodovi i tegljači ne mogu da plove punim kapacitetom, dok je na pojedinim deonicama u Mađarskoj i Srbiji komercijalni saobraćaj gotovo u potpunosti stao. Dodatne probleme ilustruje i nedavno nasukavanje turističkog broda „Viking Ullur“ na Dunavu, čiji su putnici evakuisani uz pomoć bugarske granične policije.
U Nemačkoj je nivo reke Rajne kod Kelna dostigao istorijski minimum od 67 centimetara, a slične vrednosti zabeležene su i na drugim mernim lokacijama, kao u Duizburg-Rurortu gde je vodostaj Rajne pao na istorijski minimum od 153 centimetra.
U Holandiji su vlasti, zbog pada vodostaja Rajne, proglasile drugu fazu uzbune zbog nestašice vodi, što je faza pre proglašenje krize. Nadležne službe angažovanje su na što efikasniju alokaciji raspoloživih količina vode i zadržavanje slatke vode u sistemu, zbog čega su angažovane i mobilne pumpe.
Dugotrajna suša dovela je do značajnog pada nivoa reka i jezera u Engleskoj. Na Temzi kod Redinga zabeležen je najniži vodostaj otkako se vrše merenja, dok oko 23 miliona stanovnika Engleske i Velsa zbog nestašice vode podleže zabrani korišćenja creva za zalivanje.
Međutim, posledice suše ne osećaju se samo na rekama, već i na jezerima. Jezero Brenec, na granici Francuske i Švajcarske, koje je prethodnih godina privlačilo veliki broj turista, ove godine je zbog dugotrajne suše gotovo potpuno presušilo.
Vodostaj Dunava nastavlja da pada
Kod Bezdana je 2. avgusta zabeležen vodostaj Dunava od minus 159 centimetara, koji je već narednog dana pao na minus 162 centimetra, što predstavlja novi istorijski minimum, a prognoze ukazuju da će nivo reke nastaviti da opada i u narednim danima.
Meteorolozi najavljuju da se vrhunac toplotnog talasa u Srbiji očekuje od 5. do 8. avgusta, što bi moglo dodatno da utiče na pad vodostaja.
Republički štab za vanredne situacije danas je na sednici razmatrao aktuelnu hidrološku i meteorološku situaciju, posledice istorijski niskog vodostaja Dunava, kao i mere za ublažavanje uticaja najavljenog dugotrajnog toplotnog talasa.
