Jelena Radanović iz prvog braka ima dva sina, a jednom od njih je u ranom detinjstvu dijagnostikovan autizam.
Ona na ovu temu otvoreno i često govori putem društvenih mreža gde daje savete mamama koje prolaze kroz isto, a sada je uradila isto, pa su reakcije kao i uvek burne na mrežama.
– Istina je. Prvo patiš toliko da ne možeš uopšte da veruješ da je moguće toliko patiti. Zatim umreš od patnje. I onda u trećoj fazi počneš da živiš tako mrtav, nisi u stanju da patiš više, ni zbog autizma, niti zbog bila čega drugog, jedino što umeš je da se raduješ, svemu i uvek Da li je autizam kazna ili nagrada – napisala je ona.
Otkrila kada je posumnjala da se nešto dešava
– Moj sin puni devet godina u decembru, borimo se šest i po godina, naš život izgleda normalno. Posumnjala sam oko drugog rođendana na bolest, primetila sam da se čudno ponaša. Radio je neke stvari koje moj prvi sin nije radio.
On je imao mlataranje rukicama, izgubio je kontakt očima, nije reagovao na ime, komande. Jeo je zemlju, lizao stakla, vrištao, nije spavao. Sećam se kad me je vrištajući izveo za ruku napolje po kiši da šetamo plažom, nije bilo šanse da promenimo pravac dok on to ne odluči.
Našla sam kliniku za rano otkrivanje autizma, ja sam njima objašnjavala da dete nije u redu, oni su mene ubeđivali da jeste. Otišla sam za Srbiju i Danijela Helc mi je pomogla. Svakog radnog dana je imao terapiju ABA. Do perioda kada sam upoznala Slobu sa mnom nije moglo da se razgovara ni o čemu drugom osim o autizmu. Radila sam sve što sam mislila da ne može da škodi, izbacili meso, neke namirnice, išli na transplantaciju matičnih ćelija. Utvrdili smo da ima dosta teških metala u sebi, radili smo na čišćenju od metala i menjanju ishrane – objasnila je ona ranije.
