Podaci tržišnih analitičara pokazuju da su evropska skladišta prirodnog gasa trenutno popunjena oko 55 odsto, što je najniži nivo za ovaj period godine od 2021, navodi se u analizi Rojtersa.
Trenutni nivo zaliha ne znači neposrednu opasnost od nestašica, ali niži nivo rezervi će povećati zavisnost Evrope od vremenskih uslova i stabilnosti međunarodnog tržišta, dodaje se u analizi.
Evropa je nakon početak rata u Ukrajini u februaru 2022. brzo smanjila oslanjanje na ruski cevovodni gas i postala jedan od najvećih svetskih uvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), što je stvorilo nove izazove, pošto sada mora da se takmiči sa Azijom za ograničene količine gasa na globalnom tržištu.
Nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, evropski uvoz tečnog prirodnog gasa je usporio, dok se Azija vratila agresivnijoj kupovini.
Prema tržišnim podacima, evropski LNG uvoz u julu bi mogao da padne na oko 6,3 miliona tona, najniži nivo od septembra 2024. godine.
Posebnu zabrinutost izaziva situacija sa Katarom, jednim od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa.
Ta zemlja je pre krize učestvovala sa približno petinom globalne ponude tečnog prirodnog gasa, a svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao bi da dodatno oteža isporuke.
Evropa se, međutim, ne suočava samo sa problemom gasa, pošto sve veći izazov predstavlja i tržište dizela, važnog za transport, industriju i grejanje, piše Tanjug.
Zalihe dizela u Evropi pale su na najniži nivo od 2022. godine, dok su poremećaji na Bliskom istoku smanjili dostupnost uvoza.
