Lubenica i dinja su među najomiljenijim letnjim voćem, a mnogi ih se odriču zbog prirodnih šećera koje sadrže. Ipak, obe se mogu uklopiti u uravnoteženu ishranu, čak i onu kojoj je cilj održavanje stabilnog šećera u krvi. Osim što osvežavaju tokom vrućih dana, obiluju vodom, vitaminima i antioksidansima, a zbog relativno malog udela ugljenih hidrata u porciji imaju nizak glikemijski učinak.
No, nameće se pitanje – postoji li ipak razlika između lubenice i dinje kada je reč o šećeru u krvi? Prema stručnjacima, jedna od njih ima malu prednost, ali razlika nije toliko velika koliko se često misli, piše EatingWell.
Kako lubenica deluje na šećer u krvi
Lubenica sadrži prirodne šećere i ugljene hidrate koji se brzo razgrađuju u organizmu, zbog čega može dovesti do porasta glukoze u krvi. Ipak, njen sastav je važan za razumevanje ukupnog učinka.
Jedna tacna naseckane lubenice sastoji se od oko 91 odsto vode i sadrži približno 11 grama ugljenih hidrata. Zbog toga, iako ima visok glikemijski indeks (GI), koji pokazuje koliko brzo neka namirnica može povisiti šećer u krvi, njeno glikemijsko opterećenje (GL) ostaje nisko jer uzima u obzir i količinu ugljenih hidrata koju zapravo pojedemo.
Drugim rečima, lubenica može brzo uticati na šećer ako se posmatra samo GI, ali u uobičajenoj porciji njen ukupni učinak je prilično malen.
Osim toga, lubenica je bogata likopenom – antioksidansom koji joj daje prepoznatljivu crvenu boju. Jedna tacna sadrži oko 6890 mikrograma likopena. Neka istraživanja sugerišu da bi veći unos tog spoja mogao biti povezan s boljom regulacijom šećera natašte i povoljnijim vrednostima hemoglobina A1c kod osoba s dijabetesom. Naučnici još istražuju tačne mehanizme, no pretpostavlja se da likopen može imati ulogu u smanjenju upalnih procesa i poboljšanju osetljivosti na insulin.
Dinja i njen uticaj na glukozu
Ni dinja nije bez prirodnih šećera, ali njen sastav takođe ide u prilog stabilnijem porastu šećera u krvi. Jedna tacna naseckane dinje sadrži oko 93 odsto vode, približno 12 grama ugljenih hidrata i oko 1,5 grama vlakana.
Upravo vlakna mogu usporiti varenje i pomoći da se glukoza postupnije otpušta u krvotok. Iako dinja ima srednji glikemijski indeks, zbog velike količine vode i relativno male količine ugljenih hidrata u porciji njeno glikemijsko opterećenje je nisko.
Dinja je takođe odličan izvor vitamina C. Jedna tacna osigurava oko 57 miligrama tog vitamina, odnosno više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odrasle. Istraživanja pokazuju da je dovoljan unos vitamina C povezan s boljim vrednostima hemoglobina A1c i zdravijim metabolizmom glukoze, iako sam vitamin C nije lek niti direktno snižava šećer u krvi.
Da li je bolja lubenica ili dinja?
Ako se gleda isključivo sastav, dinja bi mogla imati malu prednost jer sadrži gotovo dvostruko više vlakana od lubenice. Međutim, stručnjaci naglašavaju da razlika nije dovoljno velika da bi jednu namirnicu proglasili „boljim“ izborom za sve.
Dijetetičarka Britani Polson objašnjava da lubenica ima nešto viši glikemijski indeks, ali da ta razlika za većinu ljudi nema veliki značaj. Na nivo šećera u krvi puno više utiču veličina porcije, ukupna ishrana i namirnice koje jedemo uz voće.
Veći problem od samog izbora između lubenice i dinje često je potpuno izbegavanje voća zbog straha od šećera. Stručnjaci ističu da istraživanja pokazuju kako konzumacija celog voća može biti deo ishrane koja pridonosi boljoj kontroli šećera u krvi i povezuje se s manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
„Ne postoji razlog da se voće poput lubenice ili dinje izbacuje iz ishrane. Važno je obratiti pažnju na količinu, raznolikost i način na koji ga kombinujemo s drugim namirnicama“, ističe Polson.
