Ako dijetalna gazirana pića sa veštačkim zaslađivačima nisu siguran izbor kao što se mislilo, nameće se pitanje šta je s običnim, zašećerenim verzijama. Dokazi protiv takvih napitaka još su čvršći i poznati su godinama, no zanimljivije je pitanje zašto mnogi i dalje se dvoume oko tih činjenica. Ta nesigurnost nije slučajna, nego je rezultat ciljanih napora da se stvori sumnja, piše Psychology Today.
Nalazi nezavisne nauke
Pića zaslađena šećerom glavni su izvor dodatih šećera u američkoj ishrani. Sastavni pregled, sproveden za potrebe američkih Prehrambenih smernica za period 2025-2030, zaključio je da takva pića mogu povećati rizik od dijabetesa tipa 2 kod odraslih. Zaključak se temelji na studijama objavljenima između 2000. i 2024. Analiza iz 2025. potvrdila je jasan obrazac: što je osoba konzumirala više zaslađenih pića, to joj je rizik od dijabetesa bio veći.
Za to postoji biološko objašnjenje. Slatki napici unose u organizam veliku i brzu dozu fruktoze i glukoze, a ne sadrže vlakna ili proteine koji bi usporili njihovu apsorpciju. Takav proces s vremenom uzrokuje gojenje, insulinsku rezistenciju i povišene trigliceride, faktore koji direktno vode razvoju dijabetesa tipa 2.
Previše dosledan obrazac?
Dr. Din Šilinger sa UCSF-a vodio je 2016. pregled 60 studija o slatkim pićima, gojaznosti i dijabetesu tipa 2, objavljenih između 2001. i 2016. U 34 studije pronađena je veza, a od njih je samo jednu finansirala industrija. S druge strane, svih 26 studija koje nisu utvrdile nikakvu povezanost finansirala je upravo industrija pića.
Autori istraživanja su zaključili: „Čini se da ova industrija manipuliše savremenim naučnim procesima kako bi stvorila kontroverze i promovisala svoje poslovne interese na štetu javnog zdravlja“.
Zasebna analiza, objavljena u časopisu PLOS Medicine, otkrila je da je verovatnoća da studija ne pronađe vezu između slatkih pića i gojenja bila pet puta veća ako ju je finansirala industrija pića, u poređenju s nezavisnim istraživanjima. Takvo odstupanje, koje se ponavlja godinama i u radu različitih istraživačkih timova, teško se može smatrati slučajnošću.
Povezanost s mentalnim zdravljem
Postoji i deo priče koji se ređe spominje: dijabetes, gojaznost i mentalno zdravlje usko su povezani, a svako od tih stanja može pogoršati ostala. Istraživanja pokazuju da osobe s depresijom imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, dok osobe s dijabetesom češće razvijaju depresiju.
Naučnici to objašnjavaju činjenicom da dijabetes, gojaznost i mentalne bolesti dele neke temeljne telesne probleme, uključujući hroničnu upalu i dugotrajno povišene hormone stresa.
Ta veza je još izraženija kod osoba s teškim mentalnim bolestima, poput šizofrenije. Oni od dijabetesa tipa 2 obolevaju dva do pet puta češće od opšte populacije. Jedan od razloga je to što neki lekovi za te bolesti uzrokuju gojenje i direktno utiču na šećer u krvi.
Slatka pića pogoršavaju problem. Ona povećavaju rizik od gojaznosti i dijabetesa, a time verovatno i rizik od mentalnih bolesti.
Važno je dati prednost celovitim namirnicama
Slika je šira i nadilazi pitanje pojedinačnih zaslađivača. Dijetalna gazirana pića mogu neprimetno menjati signale gladi i hemiju mozga, dok obična gazirana pića izazivaju gojenje, dijabetes, a potencijalno i mentalne bolesti.
To ne znači da će svako ko pije gazirana pića dobiti dijabetes, niti da je svaka studija finansirana od industrije bezvredna. Ipak, kada se procenjuju tvrdnje o šećeru i zdravlju, korisno je proveriti ko je finansirao istraživanje i koji je njegov interes.
U svakom slučaju, najpouzdaniji način za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja jeste ishrana koja se temelji na celovitim namirnicama i vodi, uz tek povremene poslastice. Ne treba u tome biti previše strog, ali takav pristup mogao bi se pokazati vrlo korisnim. Ključ je u umerenosti.
