Projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 napravio je važan korak napred nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Srbije i Rumunije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Bukureštu da ovaj projekat predstavlja najveću energetsku investiciju koju Srbija trenutno razvija i da ima potencijal da postane najveća energetska baterija u Evropi.
Kako je navela, saradnja dve države na Dunavu traje više od šest decenija, a novi sporazum otvara mogućnost za realizaciju jednog od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u regionu.
Dodatnu potvrdu značaja projekta predstavlja i činjenica da je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji već uputila javni poziv američkim kompanijama da učestvuju u ovom projektu vrednom oko 2,63 milijarde evra, koji se smatra važnim za energetsku stabilnost čitavog regiona.
Kako će izgledati Đerdap 3
Za razliku od postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, novi sistem neće podrazumevati izgradnju još jedne velike brane na Dunavu.
Glavni deo postrojenja biće smešten iznad i ispod planinskog masiva na području opštine Golubac, gde će biti izgrađen potpuno drugačiji sistem proizvodnje i skladištenja električne energije.
Veštačka jezera na planinskim vrhovima
Osnovu sistema činiće dve nove gornje akumulacije – Brodica i Pesača.
Planirano je da ova veštačka jezera budu izgrađena na nadmorskoj visini između 380 i 407 metara.
Njihov ukupni kapacitet procenjuje se na oko 578 miliona kubnih metara vode, što predstavlja energetski potencijal od približno 484 gigavat-časa.
Izgradnja ovih akumulacija predstavljaće jedan od najvećih hidrotehničkih i zemljanih građevinskih poduhvata u istoriji Srbije.
Podzemna elektrana i više od 10 kilometara tunela
Najveći deo sistema biće smešten ispod zemlje.
Projektom je predviđena izgradnja mreže tunela ukupne dužine veće od deset kilometara.
Akumulacije Brodica i Pesača biće povezane tunelom prečnika 4,6 metara i dužine oko 8,1 kilometar.
Od akumulacije Pesača vodiće još jedan tunel prečnika sedam metara, dug gotovo dva kilometra, kojim će voda stizati do turbina.
Mašinska sala sa turbinama biće smeštena u velikoj podzemnoj prostoriji uz obalu Dunava, dok će se voda nakon proizvodnje električne energije vraćati u postojeće Đerdapsko jezero.
Kapacitet gotovo dvostruko veći od Đerdapa 1
Prema planovima, instalisana snaga Đerdapa 3 kretaće se između 1.400 i 2.400 megavata.
To znači da bi maksimalni kapacitet mogao da bude gotovo dvostruko veći od snage hidroelektrane Đerdap 1.
Pored hidroenergetskog dela, planirana je i integracija dodatnih 400 megavata energije iz vetroparkova i solarnih elektrana.
Sistem će funkcionisati po principu reverzibilne hidroelektrane.
Kada u elektroenergetskom sistemu postoji višak električne energije, najčešće tokom noći ili u periodima pojačanog rada vetroelektrana, pumpe će prebacivati vodu iz Dunava u gornje akumulacije.
Kada potrošnja električne energije poraste, ista voda vraćaće se kroz turbine i proizvoditi struju upravo u periodima najveće potražnje.
Strateški značaj projekta
Izgradnja Đerdapa 3 zasniva se na Sporazumu o strateškoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti energetike, koji je stupio na snagu u martu 2025. godine.
U pripremi projekta ranije je učestvovala i američka kompanija Behtel, koja je radila na tehničkim studijama.
Stručnjaci smatraju da kapacitet planirane elektrane prevazilazi potrebe Srbije, zbog čega bi Đerdap 3 mogao da ima važnu ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema širom Evrope i da donese značajne prihode kroz skladištenje i trgovinu električnom energijom.
Kada bi projekat mogao da bude završen
Izgradnja ovakvog sistema predstavlja veliki inženjerski izazov, jer se planirana lokacija nalazi na složenom kraškom terenu i u zoni Nacionalnog parka, zbog čega će morati da budu primenjeni najviši standardi zaštite životne sredine.
Ukoliko projekat bude tekao prema planu, priprema tehničke dokumentacije u okviru FEED faze trebalo bi da traje oko 36 meseci, dok je završetak kompletnog projekta planiran za 2038. godinu.
Đerdap 3 neće biti klasična hidroelektrana, već reverzibilni energetski sistem koji će omogućiti skladištenje viškova električne energije i njihovo korišćenje kada je potrošnja najveća. Takvi objekti imaju ključnu ulogu u stabilnosti elektroenergetskih mreža, posebno uz sve veći udeo energije iz vetra i sunca.
Evropske zemlje poslednjih godina intenzivno ulažu u sisteme za skladištenje električne energije kako bi obezbedile stabilno snabdevanje i smanjile zavisnost od fosilnih goriva. Ukoliko bude realizovan prema planu, Đerdap 3 mogao bi da postane jedan od najznačajnijih energetskih objekata u jugoistočnoj Evropi i važan deo buduće evropske energetske infrastrukture.
Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije
