Krespi d'Ada je osnovan krajem 19. veka u Lombardiji, a danas je jedno od najbolje očuvanih industrijskih naselja u Evropi i nalazi se na listi svetske baštine UNESKO-a.
Zamislite sledeću situaciju: vaš šef vam da posao, a zatim odlučuje da dizajnira ceo svet u kome ćete provoditi svoj svakodnevni život. On brine o tome gde ćete živeti, kako će izgledati vaša okolina i šta će vašoj porodici biti potrebno za udoban život. Danas bi takva ideja zvučala kao neobičan društveni eksperiment, ali krajem 19. veka, jedan italijanski industrijalac ju je pretvorio u stvarnost
Tako je stvoreno mesto gde su se fabrički pogoni, porodični život i ambiciozna vizija idealne zajednice spojili i formirali jednu od najzanimljivijih priča industrijske Evrope.
Radnici su živeli na nekoliko minuta od fabrike
Priča o Krespiju d’Adi počinje 1869. godine, kada je Kristoforo Beninjo Krespi, tekstilni preduzetnik iz Busto Arsicija, kupio dolinu dugu oko kilometar, koja se nalazila između reka Ada i Brembo. Na obalama Ade planirao je da izgradi veliku fabriku pamuka i stvori mesto gde bi radnici imali sigurno zaposlenje i kvalitetne uslove života.
Preko puta fabrike počelo je da niče pažljivo isplanirano naselje, sa redovima gotovo identičnih dvospratnih kuća, iz kojih se do radnog mesta moglo stići za samo nekoliko minuta. Krespi d’Ada se razvijao decenijama, a najveću transformaciju doživeo je nakon što je njegov sin Silvio Beninjo Krespi preuzeo upravljanje.
Umesto zajedničkih zgrada, počele su da se grade porodične kuće okružene vrtovima. Svaka radnička porodica dobila je svoj dom i komad zemlje. Bila je to privilegija koja je bila gotovo nezamisliva za većinu pripadnika radničke klase krajem 19. veka.
Naselje je zamišljeno kao potpuno samodovoljna zajednica u kojoj radnici i njihove porodice mogu pronaći sve što im je potrebno, od rođenja do smrti. Porodica Krespi je izgradila školu, crkvu, bolnicu, sportske terene i javnu vešeraj, kao i groblje kojim je dominirao monumentalni porodični mauzolej. Iznad naselja izgradili su luksuznu vilu koja podseća na srednjovekovni zamak, gde su boravili tokom povremenih poseta svom industrijskom gradu. Krespi d'Ada je takođe bio ispred svog vremena u pogledu tehnoloških rešenja.
Zahvaljujući obližnjoj hidroelektrani, koja je snabdevala energijom fabričke mašine, kuće i javne prostore, postao je jedno od prvih radničkih naselja u Italiji sa modernim električnim osvetljenjem. Centralni deo bila je ogromna fabrika pamuka.
Na vrhuncu proizvodnje, u njegovim halama se nalazilo čak 1.200 mehaničkih razboja, dok je, prema nekim izvorima, zapošljavala i do 4.000 radnika. KRAJ JEDNE ERE Idilu su prekinule velike ekonomske i političke promene. Velika ekonomska kriza iz 1929. godine, zajedno sa strogom fiskalnom politikom fašističkog režima, primorala je porodicu Krespi da proda ceo kompleks.
Naselje je potom nekoliko puta menjalo vlasnike, a radničke kuće su na kraju postale privatno vlasništvo. Proizvodnja pamuka je postepeno opadala, sve dok fabrika nije zauvek zatvorila svoja vrata početkom 2000-ih nakon više od 125 godina rada.
Naselje je, međutim, nastavilo da živi i do danas je sačuvalo svoj gotovo netaknuti prvobitni izgled. UNESKO GA JE PROGLASIO SVETSKOM BAŠTINOM Krespi d'Ada se danas smatra jednim od najvrednijih primera radničkih naselja u Evropi i najpotpunije očuvanim industrijskim gradom te vrste u južnom delu kontinenta.
UNESKO ga je uvrstio na Listu svetske baštine 1995. godine, prepoznajući njegovu izuzetnu istorijsku, arhitektonsku i društvenu vrednost. Posebno je zanimljivo da su važnu ulogu u nominaciji odigrali mladi studenti, koji su uspeli da skrenu pažnju sveta na jedinstvenost ovog mesta.Krespi d’Ada je i danas živo selo, piše Putni kofer.
Bivši radnički domovi su porodica, među kojima se često pominju potomci prvih fabričkih radnika. Smešten između Milana i Bergama, lako je dostupan svima koji žele da zakorače u pažljivo očuvani svet industrijskog doba i vide kako je izgledala radnička utopija iz vremena kada su fabrike oblikovale svakodnevni život, naselja i čitave gradove.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
