Krvni pritisak sa vrednostima 120/80 mmHg dugo se smatrao gornjom granicom za normalan krvni pritisak. Ali od pre dve godine ta granica je pomerena, pa se hipertenzijom smatra pritisak iznad 140/90mmHg.
Ove vrednosti usvojili su evropski kardiolozi, međutim, prema Američkim preporukama iz 2017. godine arterijska hipertenzija prvog stepena je ona čija je vrednost pritiska 130-139/80-89mmHg.
U 72 odsto slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog.
Razlike u stavovima oko terapije
– Američki stručnjaci kažu da su to vrednosti kada treba započeti pored nefarmakološke i terapiju lekovima. Ali evropski stručnjaci smatraju da ta grupa pacijenata ne treba da se leči lekovima. Hipertenziju prvog stepena 140/90mmHg i sa vrednostima višim od toga treba lečiti nefarmakološkom terapijom i lekovima prema poslednjim preporukama iz juna 2018. godine – objašnjava prof. dr Vesna Stojanov, internista kardiolog, klinički hipertenziolog Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.
Arterijska hipertenzija je podmukla bolest zato što se najčešće razvija bez simptoma pa se zato naziva i „tihim ubicom“.
Deo pacijenta koji ipak ima tegobe žali se na glavobolju, potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima. Uzrok hipertenzije u 95 odsto slučajeva ostaje nejasan i tada je reč o idiopatskoj hipertenziji.
Sa ili bez simptoma, u Srbiji svaka druga osoba ima problem sa povišenim krvnim pritiskom, a statistika je sve manje ohrabrujuća, jer se među obolelima povećava broj mlađih osoba.
