Kada posetite Ivana Pavićevića (40) iz Rače, odmah vam postane jasno da je za njega fudbal zaista najvažnija sporedna stvar na svetu.
Posebna riznica krije se na spratu, u dve sobe, gde su spakovana ili izložena 182 dresa, od kojih su 56 vlasništvo Ivanovog sina Vujadina (6) koji se, naravno, hobijem prikupljanja dresova poznatih igrača i klubova navukao ugledajući se na oca.
Od petog razreda osnovne škole Ivan je počeo da trenira u Karađorđu iz Rače, za koji je nastupao i u prethodnoj sezoni u Šumadijskoj međuopštinskoj ligi Jug, igrao je za najstariji srpski klub Šumadiju 1903 iz Kragujevca, beogradski BASK i Saranovo iz istoimenog sela kod Rače.
– Dresove sam počeo da sakupljam 2019. kad sam radio u Topoli. Prvi sam dobio od člana stručnog štaba Kolubare iz Lazarevca, tad prvoligaša, posle utakmice s TSC iz Bačke Topole – priseća se Pavićević, koji je kompletirao zbirku s dresom svakog kluba koji je igrao u Superligi.
Posebno ističe da je te, ali i ostale dresove dobijao od igrača ili ih kupovao na humanitarnim licitacijama, kakvih ima 26. Takvi su, na primer, dresovi Vujadina Savića (APOEL, Crvena zvezda) i Luke Milivojevića (Kristal Palas).
– Posebno mi je drag dres Dušana Tadića iz Ajaksa s potpisom. Moja sestričina Anja Moračanin mu je objasnila da je ujak zaluđenik za dresove i on joj je poklonio za mene – uz šalu dodaje Ivan.
Tu su i dresovi Aleksandra Pantića iz Dinama iz Kijeva, kiparske Dokse i španskog Luga, kao i Stefana Panića, koji je igrao za letonski RFS, zatim Aleksandra Dragovića iz Crvene zvezde, Stefana Mitrovića iz Strazdura, Uroša Matića iz Abu Dabija, Nenada Tomovića iz Čukaričkog…
Sinu je dresove kupovao, ali se Vujadin, izgleda, odmetnuo pa je počeo da trenira košarku u račanskom Zekasu '75. Kad je Pavićeviće posetila ekipa Alo!, mali Vujadin je bio u košarkaškom dresu Zvezde.
Dok smo razgledali dresove, Vujadin je s majkom Danicom u albumu posvećenom Mundijalu bojio zastave zemalja učesnica.
– Navijam za Senegal. Najviše mi se sviđa kako igraju.
