Decenija je prošla od masakra u Žitištu. Tog 2. jula, u bašti kafića „Makijato“, Siniša Zlatić je iz automatske puške ispalio 26 metaka i usmrtio petoro ljudi – bivšu suprugu Dijanu (30), njenog partnera Stevana Jojića (40), Vladimira Mijatovića (40), Jovanu Popović (20) i Vladimira Kosovića (34). U pucnjavi su ranjene još 22 osobe. Na desetogodišnjicu zločina, oglasila se Bojana Ćorilić, jedna od preživelih, podsećajući na težinu tragedije, ali i na snagu oporavka.
Bojana, koja 2. jul slavi kao svoj „drugi rođendan“, preživela je ranjavanje sa šest metaka, dugu komu i amputaciju noge. Danas, deceniju kasnije, na svom Instagram profilu podelila je kratku poruku:
„Deset godina. Koliko se toga promenilo, a još više toga sam iskusila i doživela. Volim svoj život i ne bih ga menjala. Srećan mi drugi rođendan“
U ranijim razgovorima za Telegraf.rs / Lajk.rs, otvoreno je govorila o teškom procesu oporavka i podršci koja joj je pomogla da ne odustane:
– Kad ti se u životu desi tako neka veća tragedija, svaki čovek prolazi kroz pet faza tugovanja: neprihvatanje, bes, tuga, prihvatanje, sreća. Kako bi se čovek oporavio, mora da prođe kroz te faze. Bilo je teško proći kroz njih. Toliko je bilo teško, da je bilo dana kad sam htela da odustanem. Razlog zbog koga nisam su moja porodica, prijatelji i svi ljudi koji su bili uz mene u tim teškim trenucima. Čovek se dokazuje u nevolji i mogu da kažem da su mi se mnogi ljudi dokazali u pozitivnom smislu – rekla je ranije Bojana za Telegraf.rs / Lajk.rs. i dodala:
– Snagu sam pronalazila u mojoj potpori, mojoj porodici, prijateljima, ljudima oko sebe. Jednostavno sam išla napred, znajući da će me neko uhvatiti ako padnem. Bez svih njih, ja sad ne bi bila ovde. Večno ću im biti zahvalna – dodala je.
Sećajući se trenutka pucnjave, istakla je o čemu je tada razmišljala:
– U trenucima su mi kroz glavu prošle sve srećne uspomene koje sam podelila sa njima i sa svojim prijateljima i u tom trenutku sam shvatila šta je bitno u životu – ljubav – rekla je ova nasmejana, vedra devojka.
Nakon što je dve nedelje provela u komi u Kliničkom centru Vojvodine, suočavanje sa stvarnošću bilo je postepeno:
– Kada sam se probudila, prva pomisao koja mi je prošla kroz glavu bila je: „Da li ću stići na Egzit?“. Tada nisam bila svesna šta se desilo. Jednostavno je mom mozgu trebalo vremena. Vreme. Vreme je najbitniji parametar jer vremenom je sve lakše i čoveku je potrebno vreme da prihvati novu realnost – ispričala je.
Zločin se dogodio tokom lokalne manifestacije „Pile fest“, kada su kafići bili puni meštana. Siniša Zlatić je u lokalu video svoju bivšu suprugu sa novim partnerom, nakon čega je otišao kući po automatsko oružje, koje je prema navodima doneo sa ratišta. Po povratku u kafić, naslonio se na šank i počeo da puca, nakon čega je pobegao. Ubrzo je uhapšen. Glavna meta bili su Dijana i njen partner, stradali Mijatović bio je Stevanov prijatelj, dok je drugo dvoje ubijenih slučajno pogođeno na liniji vatre.
Neposredno posle zločina, prema rečima Dijaninog strica Draška za Telegraf.rs / Lajk.rs, Zlatić je pitao da li su žrtve mrtve, dodajući da se „ne kaje, ali ako su svi mrtvi“.
Motivisan ljubomorom, Zlatić je svoj postupak opisao sledećim rečima:
– Nisam mogao to da podnesem. Kad sam je video s njim u društvu, pala mi je klapna. Napustio sam kafić. Prošao sam pored nje i pogledao je, a ona se smejala s društvom. Otišao sam kući, uzeo „kalašnjikov“ i dok sam išao prema kafiću, razmišljao sam kako ću ubiti nju i njega. Kad sam stigao, stao sam i viknuo: „Gotovo je, bićeš samo moja i ničija više“ i ubio sam je. I nije mi žao. Onda sam njega, a onda se više ne sećam – rekao je, navodno, tada Zlatić.
Trojica policajaca koja su ga savladala svedočila su da im je prilikom hapšenja rekao: „Ubio sam ku*vu, htela je da mi odvede dete“. I na saslušanju u policiji zadržao je isti stav:
– Morao sam da je ubijem jer nisam mogao da živim bez nje, iako je dobro vodila računa o našem sinu, koji je sad siroče – navodno je prethodno rekao u policiji, ne pokazujući trunku kajanja i ne žaleći sve nedužne ljude koji su ubijeni ili ranjeni.
Tokom suđenja u Zrenjaninu 2017. godine, doveden u panciru i pod jakim merama bezbednosti, Zlatić je iskazao kajanje i izjavio saučešće porodicama, ali i priznao da je tada „pucao na koga je stigao“.
Tragičnom događaju prethodile su godine zlostavljanja. Dijanin otac Sveto ispričao je nakon zločina da je njegova ćerka zatražila razvod isključivo zbog kontinuiranog maltretiranja nje i deteta. Naveo je da ih je Zlatić, između ostalog, terao da po zimi čiste sneg dok ih on nadgleda iz tople sobe, a na letovanju ih je jednom prilikom zaključao u sobu i nestao. Dijana više nije mogla da trpi takav život i podnela je zahtev za razvod braka.
