Građani koji u Nemačkoj traže stan za iznajmljivanje suočavaju se sa sve većim izdacima, pošto su kirije u brojnim gradovima rasle višestruko brže od plata. Najnoviji izveštaj portala za nekretnine Immowelt pokazuje da razlika između rasta prihoda i troškova stanovanja postaje sve izraženija.
Prema dostupnim podacima, realne zarade su u poslednje tri godine kumulativno porasle za 5,1 odsto, dok su oglašene kirije u pojedinim nemačkim gradovima zabeležile povećanje i do 20 odsto, prenosi Bild.
Najveći rast cena zakupa registrovan je u Hamburgu, gde su kirije od 2023. godine više za 20,2 odsto. Slede Drezden sa rastom od 18 procenata i Frankfurt na Majni, gde su cene porasle za 17,7 odsto.
Analitičari ukazuju da rast više nije ograničen samo na najveće metropole. Poskupljenja su sve izraženija i u gradovima koji su ranije važili za pristupačnije tržište nekretnina. Tako su kirije u Duizburgu povećane za 16 odsto, dok je u Esenu zabeležen rast od 15,4 procenta.
Iako je Hamburg predvodnik po stopi rasta, Minhen i dalje zadržava status najskupljeg grada za iznajmljivanje stanova u Nemačkoj. Prosečna oglašena neto kirija, bez uračunatih režijskih troškova, dostigla je 21,44 evra po kvadratnom metru. To znači da zakup stana od 75 kvadratnih metara danas košta oko 218 evra mesečno više nego pre tri godine.
Značajno povećanje mesečnih troškova zakupa zabeleženo je i u drugim velikim gradovima. U Frankfurtu je prosečna mesečna kirija viša za oko 190 evra nego pre tri godine, dok je u Hamburgu razlika dostigla oko 175 evra.
Ni Berlin nije zaobišao ovaj trend. Iako je rast kirija u glavnom gradu bio nešto sporiji i iznosio 11,9 odsto, prosečna cena zakupa dostigla je 14,39 evra po kvadratnom metru. Kako su prosečne zarade u Berlinu niže od nacionalnog proseka, stručnjaci upozoravaju da sve veći izdaci za stanovanje predstavljaju ozbiljan finansijski teret za brojna domaćinstva.
Pitanje stanovanja postalo je i važna politička tema uoči izbora za Predstavnički dom Berlina, koji bi trebalo da budu održani za tri meseca.
Jedan od glavnih razloga za kontinuirani rast kirija jeste nedostatak stambenog prostora, uz istovremene probleme u sektoru novogradnje. Visoki troškovi građevinskog materijala, rast kamatnih stopa i dugotrajne administrativne procedure usporili su izgradnju novih stanova.
Tokom 2025. godine u Nemačkoj je završeno 206.600 novih stambenih jedinica, što predstavlja pad od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Time je broj izgrađenih stanova ostao znatno ispod cilja savezne vlade, koja planira izgradnju 400.000 novih stambenih jedinica godišnje.
U nemačkom sistemu iznajmljivanja razlikuju se takozvana „hladna kirija“ (Kaltmiete), koja obuhvata isključivo cenu zakupa stana, i „topla kirija“ (Warmmiete), u koju su uključeni troškovi grejanja i komunalnih usluga. S obzirom na to da prosečna neto plata u Nemačkoj, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, iznosi između 2.600 i 2.800 evra mesečno, izdaci za stanovanje u najvećim gradovima često odnose više od polovine prosečnih primanja, piše Tanjug-B92.
