Sezona berbe malina i borovnica u Srbiji trenutno je u punom jeku, ali proizvođači širom zemlje ponovo se suočavaju sa ozbiljnim problemom – nedostatkom sezonske radne snage. Uprkos sve višim dnevnicama i dodatnim pogodnostima, sve je manje ljudi spremnih da rade u voćnjacima.
Ponude za sezonski rad često uključuju ne samo dnevnicu, već i obezbeđene obroke i smeštaj, ali to i dalje nije dovoljno da privuče dovoljan broj radnika. Mnogi voćari navode da se uprkos uslovima koji su znatno bolji nego ranijih godina, interesovanje domaćih radnika iz godine u godinu smanjuje.
Dnevnice u pojedinim voćarskim krajevima Srbije, poput Arilja, Ivanjice i Guče, kreću se od oko 4.500 do 7.000 dinara po danu, dok pojedini sezonski radnici traže i do 8.000 dinara. Radni dan obično traje između 10 i 12 sati, uz kratke pauze tokom dana.
Zbog sve češćih razlika u učinku radnika, deo proizvođača napušta model fiksne dnevnice i prelazi na plaćanje po količini ubranog voća. U praksi to znači da se berba malina plaća po kilogramu, najčešće između 100 i 120 dinara, kako bi se napravila razlika između radnika sa većim i manjim učinkom.
Kod borovnica se takođe primenjuju slični modeli, gde određena dnevna norma donosi stabilniju zaradu i radniku i poslodavcu, dok manji učinak često znači i manju isplativost za proizvođače.
Rad u voćnjacima spada među fizički najzahtevnije sezonske poslove. Berači provode i do 12 sati dnevno u savijenom položaju, često na visini od svega nekoliko desetina centimetara od tla, što dovodi do bolova u leđima i velikog fizičkog opterećenja. Tome se dodaju visoke letnje temperature i stalna izloženost suncu.
Voćari ističu da se na oglase za posao često javljaju ljudi koji se raspituju isključivo za visinu dnevnice, dok je stvarna motivacija za rad u polju sve manja. Promenjena struktura radne snage dodatno otežava situaciju, jer mlađi radnici češće biraju lakše sezonske poslove u trgovini i ugostiteljstvu, dok stariji sve teže podnose napore rada u voćnjacima.
Zbog toga proizvođači upozoravaju da čak i relativno visoke dnevnice nisu dovoljne da obezbede stabilnu radnu snagu tokom sezone berbe.
Od 2019. godine u Srbiji je uvedena obavezna prijava sezonskih radnika putem elektronskog sistema, što omogućava da rad bude formalno evidentiran. Ovakva prijava obezbeđuje radnicima zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, kao i penzijsko i invalidsko osiguranje za svaki dan angažovanja.
Sistem važi i za strane radnike koji imaju regulisan boravak u Srbiji i evidentirani su u nadležnim institucijama. Takođe, radnici koji su prijavljeni na ovaj način ne gube pravo na socijalnu pomoć, dečji dodatak ili naknade sa biroa rada, što dodatno uređuje status sezonskog rada u poljoprivredi, piše Blic.
