Iako mlada majka zna da će njena beba još dugo ostati na Odeljenju za intenzivnu negu novorođenčadi, cela porodica moli se za dan kada će napokon doći kući i biti na okupu.
Presli Stivens (29) iz Misisipija svoju ćerku Silvi naziva čudom. Devojčica je rođena s jedva 450 grama i lekari joj nisu davali gotovo nikakve šanse za preživljavanje, no ona nastavlja da napreduje na Odeljenju za intenzivnu negu.
„Ona je borkinja“, kaže Presli za svoju ćerku rođenu 25. maja, koja se sada nalazi na Odeljenju četvrtog stepena za intenzivnu negu novorođenčadi u dečijoj bolnici Le Bonheur u Memfisu. „Ima izuzetno snažnu volju, čak i sada, i neverovatno je to videti.“
Njena ćerka, rođena u 25. nedelji trudnoće, i dalje se bori s teškim krvarenjem u mozgu četvrtog stepena i hidrocefalusom, stanjem nakupljanja tečnosti u mozgu. Upkos ovim po život opasnim problemima, Stivens se nada da će njena beba nastaviti da dobija na težini, trenutno teži oko 610 grama, kako bi lekari mogli intervenisati. Dok čeka taj dan, svake noći moli se za samo jedno.
„Moja molitva svake večeri jeste da joj bude bolje i da dođe kući“, kaže majka.
Lekari su im rekli da se pripreme na najgore
Presli, logoped, i njen suprug Nolan Stivens (30), pomoćni trener bejzbola na lokalnom koledžu, već su roditelji petogodišnjeg sina Kolta. Nakon što su doživeli gubitak trudnoće, Presli je dva meseca kasnije saznala da je ponovo trudna sa Silvi.
„Bili smo presrećni“, priseća se.
Iako je trudnoća u početku tekla uredno, nakon ultrazvučnog pregleda u 22. nedelji saznala je da je njena beba u opasnosti. Lekari su joj rekli da beba ima „ozbiljno ograničenje rasta“ i abnormalan protok krvi u pupčanoj vrpci. Na sledećem pregledu, specijalista joj je rekao rečenicu koju nikada neće zaboraviti: „Samo želim da shvatite da ona ovo neće preživeti.“
Presli se slomila u lekarskoj ordinaciji i nije mogla prestati plakati. Sledećeg dana hospitalizovana je zbog visokog krvnog pritiska, a kada je krajem maja rodila Silvi, bila je potpuno spremna da će njeno vreme sa novorođenom ćerkom biti kratko. A onda se dogodio preokret.
Prvi zagrljaj nedelju dana nakon rođenja
Nakon porođaja, otkucaji srca male Silvi počeli su rasti, što je bio neočekivan i pozitivan znak. „Ona je zaista čudo jer nije trebala biti ovde. Zadivljuje me svaki dan“, ispričala je Presli za magazin People.
U nedeljama nakon rođenja, Silvi je priključena na brojne aparate, no to nije sprečilo njenu majku da je primi u naručje. Uz pomoć sedam članova medicinskog tima, nedelju dana nakon porođaja, novorođenče je stavljeno na majčine grudi.
„Kada su je položili na moje grudi, osetila sam ogromno olakšanje. To je bio najbolji lek za nas obe“, priseća se Presli.
Svaki novi dan je pobeda
Svaki drugi dan ona i suprug voze se sat i po kako bi videli svoju devojčicu. Njihov sin Kolt takođe je upoznao svoju mlađu sestru, a upravo ti dragoceni zajednički trenuci daju im nadu.
„Svaki put kad je vidi, samo je gleda i kaže: ‘Hej, Silvi. Hej, seko'“, priča Presli. Dečak se takođe redovno moli za sestru. „Svake večeri moli se da joj bude bolje kako bi se mogao igrati s njom kad dođe kući.“
Za porodicu Stivens, kao i za brojne druge porodice širom sveta, svaki novi dan je pobeda. Njihova snaga i nada leže u malim pomacima, svakom dobijenom gramu i svakom mirnom otkucaju srca njihove čudesne devojčice, dok čekaju dan kada će njihov dom napokon biti potpun.
