Među mnogim vrstama zelenog čaja koje se gaje u Kini, malo njih je toliko cenjeno kao Longđing, poznat i kao: Zmajev bunar.
vake godine, sa dolaskom proleća, brda koja okružuju Zapadno jezero u Hangdžouu (grad u kineskoj provinciji Džeđang) postaju epicentar jednog od najiščekivanijih trenutaka u kineskoj kulturi čaja. Dok se priroda tek počinje buditi, pojavljuju se prvi nežni izdanci.
Njihov ukus se smatra najčistijim i najnežnijim, a karakteriše ih suptilna aroma koja se često opisuje kao blago orašasta, sa notama kestena i svežeg prolećnog bilja. Longđing je vekovima poznat među ljubiteljima čaja.
Njegovu popularnost dodatno je ojačala legenda iz 18. veka prema kojoj je kineski car Ćianlong, tokom posete Hangdžouu, bio toliko oduševljen ukusom ovog čaja da je određene grmove proglasio svojim i rezervisao ih za dvor.
Danas se Longđing pije širom sveta, zbog čega ga je sve teže kupiti. A, ako ga i kupite van Kine, velika je verovatnoća da ćete naići na imitaciju.
Berba čaja
U tradicionalnom kineskom kalendaru, kvalitet Longđinga se takođe određuje trenutkom berbe. Posebno su cenjene serije poznate kao mingćijan, berene pre perioda Ćingming, koji počinje početkom aprila.
Zbog kratkog perioda berbe i ograničenih količina, upravo ti listovi postižu najviše cene. Ali posao uzgajivača nije lak. Nekoliko toplijih dana ili obilnija kiša su dovoljni da promene ritam rasta biljke. Kako proleće odmiče, listovi rastu brže i razvijaju intenzivnije, ponekad gorke note. Zato je najvredniji period berbe kratak, nepredvidiv i izuzetno važan za proizvođače.
Nakon berbe sledi proces koji Longđingu daje njegov prepoznatljiv izgled i ukus. Sveže ubrani listovi se tradicionalno peku ručno u velikim metalnim tiganjima zagrejanim na veoma visoke temperature. Tokom ovog procesa, oksidacija se zaustavlja, što omogućava čaju da zadrži svoju karakterističnu zelenu boju.
Istovremeno, listovi dobijaju karakterističan spljošteni oblik koji razlikuje Longđing od većine drugih zelenih čajeva. Ručno prženje zahteva iskustvo. Potrebno je stalno pratiti temperaturu, sadržaj vlage i stanje listova. Upravo zato mnogi poznavaoci veruju da tradicionalno obrađeni Longđing ima složeniju aromu i duže trajan ukus od mašinski obrađenih čajeva.
Međutim, savremena proizvodnja se sve više oslanja na mehanizaciju. Mašine omogućavaju bržu obradu velikih količina čaja, ali istovremeno podstiču debatu o tome da li se time može sačuvati karakter koji je Longđing proslavio širom sveta.
Kako prepoznati pravi čaj
Da bi zaštitile svoj ugled, kineske vlasti su poslednjih godina dodatno pooštrile pravila o poreklu. Pravi Longđing može nositi ovo ime samo ako se uzgaja u strogo definisanom području oko Hangdžoua.
Kvalifikovani proizvođači dobijaju posebne etikete autentičnosti sa QR kodovima koji omogućavaju praćenje porekla proizvoda. Takve mere su uvedene zbog sve većeg broja čajeva proizvedenih u drugim delovima Kine, ali prodavanih pod imenom Longđing kako bi se postigla viša cena.
Za razliku od tipičnih zelenih i crnih čajeva, Longđing ne ostavlja dramatičan prvi utisak, i upravo u toj uzdržanosti leži njegova privlačnost. Najskupljim se smatra Ši Feng (Lavlji vrh) Mingćijan Longđing, redak zeleni čaj iz prve prolećne berbe uzgajan u srcu regiona Zapadnog jezera.
Cene ovog čaja se obično kreću između 260 i 1300 evra za 500 grama, dok najekskluzivnije serije dostižu 5.200 do 8.700 evra po kilogramu, piše Pun kufer.
Njegova visoka vrednost proizilazi iz izuzetno kratkog perioda berbe, ograničenih količina i činjenice da se najcenjeniji listovi beru ručno pre početka tradicionalnog kineskog perioda Ćingming, kada se smatra da imaju najdelikatniji ukus i najizraženiju aromu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
