Sezona godišnjica mature ponovo je aktuelna, a jedna objava sa Redita pokrenula je lavinu komentara i otvorila emotivnu raspravu o prijateljstvima koja se vremenom gase često bez ijedne reči i bez sukoba.
Jedan biviši maturant je podelio svoje iznenađenje kada je od majke saznao da se organizuje 20. godišnjica mature, ali da njega niko nije obavestio niti pozvao. U prvi mah, kako je naveo, to mu nije teško palo. Čak je pomislio da mu odgovara što ne mora da razmišlja o odlasku, troškovima i ponovnom susretu sa ljudima iz školskih dana.
Međutim, kako je razmišljao o celoj situaciji, počela je da ga obuzima drugačija emocija. Pitanje koje mu se nametnulo bilo je da li je moguće da se baš niko od nekadašnjih drugova nije setio njega. Ističe da sa većinom nije imao loše odnose, ali da se tokom godina jednostavno povukao i izgubio kontakt, bez ikakvih svađa.
„Nisam forsirao druženje, a izgleda ni oni mene“, napisao je, dodajući da ga cela situacija navodi da preispituje svoje odnose i mesto u životima drugih ljudi, pa se čak zapitao da li je „kompletni mentalni kreten koji je nesposoban za dublju socijalizaciju i zbližavanje sa ljudima.“
Ova objava brzo je pokrenula reakcije i komentare drugih korisnika, koji su se prepoznali u sličnim situacijama.
„Upravo sam bila na 15 godina mature. Omg“, napisala je jedna korisnica, pokazujući da se ovakve stvari dešavaju češće nego što deluje.
Drugi su podelili iskustva iz organizacije:
„Mi smo prošle godine za 20 godina mature zaboravili da pozovemo lika, skroz je ok, gotivac, programer, bez ikakve zle namere, jednostavno se provuklo“, stoji u jednom komentaru.
Bilo je i onih koji su se našalili na sopstveni račun:
„Kod nas niko nije organizovao, plot twist možda su i mene zaboravili da pozovu“, napisao je jedan korisnik.
Ove reakcije su dodatno otvorile širu temu – da li su mature danas samo formalnost i nostalgija ili ogledalo toga koliko su se ljudi tokom godina prirodno udaljili. Dok jedni tvrde da su u pitanju obični propusti i organizacione greške, drugi u celoj priči vide nešto dublje, osećaj da neki ljudi jednostavno nestanu iz života, bez velikih reči i objašnjenja.
