”Imati 56 godina, supruga od 60 i dete od dve i po godine znači živeti s činjenicom da skoro svako ima neko pitanje ili mišljenje o vašem životu. Čula sam gotovo svaki komentar koji možete zamisliti, i to još od trudnoće.”
Uz svu sreću koju danas uživa njena mala porodica, upravo su to prve rečenice koje je nutricionista Monika Krejner iz Londona izgovorila u ispovesti za Business Insider.
Navela je i primere: ”Bila sam kod zubara i na obrascu označila da sam trudna, a žena na recepciji me dvaput odmerila s izrazom lica kao da ne veruje. Kad sam rodila posebno me pogodio komentar konobara koji nam je usred božićnog ručka čestitao što provodimo kvalitetno vreme s unukom. Pretpostavka da smo deda i baka događa se svaki put kad izađemo, bilo u parku, na dečijim aktivnostima, pa čak i u prodavnici.”
Ponekad, kaže, uspe ostati smirena, ali ponekad je jako zaboli što ljudi tako lako donose zaključke. ”Kao da se od nas očekuje da strancima delimo bolnu, ličnu priču: da sam pokušavala zatrudneti od svoje 39. godine i da sam imala sedam razarajućih spontanih pobačaja. Naš sin je čudo na koje smo čekali 14 godina. Nije to lako deliti s nepoznatim ljudima”, rekla je.
Razmišljaju o školovanju sina kod kuće
Ono što njihov sin danas vidi je, ističe, samo dvoje roditelja koji ga neizmerno vole. ”Ne vidi naše godine, ali brinem se da će to doći do izražaja kad krene u školu. Ne želim da ga prijatelji osuđuju ili zadirkuju zato što ima starije roditelje. To je jedan od razloga zbog kojih razmišljam o školovanju kod kuće, da ga zaštitim od mogućeg vršnjačkog nasilja.”
”Iako sam na kraju začela putem veštačke oplodnje, kao nutricionista sam uverena da je ishrana odigrala veliku ulogu u tome da zatrudnim s 53 godine i da lakše prođem kroz menopauzu, koja je zbog IVF hormona stigla tek s 55. Ishrana mi i danas pomaže pratiti sinovu energiju. Shodno tome, suprug i ja želimo živeti što duže kako bismo bili uz njega, pa nam je briga o zdravlju prioritet”, kaže.
Kuvani obroci od organskih proizvoda
Cela porodica jede potpuno organski, a Monika kuva sveže obroke kad god stigne. ”Svaki obrok sadrži proteine, povrće i raženi hleb ili pirinčane rezance. Svake nedelje pripremam veliku količinu supu od kostiju, kuvam do 12 sati, hladim i uliivam u flašice koje sinu dajem svaki dan. Uvereni smo da je to jedan od razloga zašto je retko bolestan. Uzimam i dodatake ishrani te idem na reformer pilates kako bih ojačala telo. A trudimo se i spavati što je više moguće”, otkriva.
”Jako mi je važno provoditi što više vremena sa sinom, a istovremeno održavati posao. Kad se rodio, radila sam samo s klijentima koji su mi se sami javljali i nisam se aktivno oglašavala sve do ove godine. Suprug pak vodi malu marketinšku agenciju i mogao je uskočiti i brinuti o detetu kad je trebalo. Sada imamo i dadilju“, kaže.
Stariji roditelji i realnost: nema oslonca u starijoj generaciji
Dotakla se tada još jedne stvari o kojoj moraju razmišljati roditelji u zrelijim godinama, a to je da ne mogu računati na bake i deke. ”Ili su već umrli, ili više nisu u tolikoj fizičkoj i mentalnoj snazi da bi mogli trčkarati za klincima. No mi stvarno uživamo u vremenu sa sinom, vodimo ga na dečiji golf, gimnastiku i fudbal”, rekla je ponosna majka.
Za kraj poručuje; ”Ljude poput nas frustrira što toliki misle da je u redu davati neumesne i bezobzirne komentare. Ne znate kroz šta je neko prošao. Nije ničija stvar koliko roditelji imaju godina. Radimo najbolje što možemo za dete i to je jedino važno.”
