Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) presudio je da je Hrvatska povredila pravo na zabranu nečovečnog i ponižavajućeg postupanja zbog neodgovarajućih uslova u zagrebačkom istražnom zatvoru Petru Šarcu, optuženom za krijumčarenje 600 kilograma kokaina.
ESLJP je podnosiocu zahteva, za utvrđenu povredu zbog neodgovarajućih uslova u zatvoru, dosudio pravičnu naknadu u iznosu od 5.700 evra na ime neimovinske štete, a presuda je konačna.
Istom presudom ESLJP je odbacio kao očigledno neosnovan prigovor podnosioca o povredi prava na ličnu slobodu zbog prekomernog trajanja istražnog zatvora i nedostajućih razloga za njegovo produženje, navodi se u saopštenju iz Kancelarije zastupnika RH pred ESLJP-om. Iz Kancelarije podsećaju da je u maju 2020. protiv Šarca i još sedmorice drugih okrivljenih podignuta optužnica, prema kojoj im se stavlja na teret krijumčarenje 600 kilograma kokaina iz Srednje i Južne Amerike u više evropskih zemalja, kao i nedozvoljeno posedovanje oružja.
Optužnica protiv podnosioca zahteva potvrđena je u aprilu 2022., a krivični postupak još je uvek u toku. Dodaje se da je sudija istrage zagrebačkog Županijskog suda u julu 2019., na osnovu predloga Uskoka, odredio Šarcu jednomesečni pritvor zbog opasnosti od ometanja krivičnog postupka i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.
Od tada su domaći sudovi u redovnim razmacima produžavali Šarcu istražni zatvor, isprva zbog opasnosti od dogovaranja iskaza sa suoptuženima i svedocima te opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, a nakon podizanja optužnice isključivo zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.
Navode i da je Šarac bio smešten u zagrebačkom zatvoru, iz kojeg je pušten na slobodu krajem decembra 2021., dve i po godine od njegovog hapšenja.
Ispitujući Šarčev prigovor, ESLJP je utvrdio da je podnosilac zahteva tokom više razdoblja raspolagao s manje od četiri kvadratna metra ličnog prostora, a u nekim razdobljima i s manje od tri kvadratna metra.
ESLJP je podsetio da, kada osoba lišena slobode ima na raspolaganju manje od tri kvadratna metra ličnog prostora, postoji snažna, ali ipak oboriva pretpostavka da je došlo do povrede člana Konvencije o ljudskim pravima, te je tada na tuženoj državi teret dokaza o postojanju olakšavajućih faktora koji kompenziraju manjak ličnog prostora.
U ovom predmetu ESLJP je smatrao da tužena država nije uspela uverljivo da dokaže da su razdoblja tokom kojih je podnosilac raspolagao s manje od tri kvadratna metra ličnog prostora bila kratkotrajna, povremena ili zanemariva.
Sud je, navodi se, dodatno naglasio da su isti strukturni problemi uslova smeštaja u zagrebačkom zatvoru već bili predmet njegove ocene u ranijoj sudskoj praksi. Uzevši u obzir ukupnost uslova boravka i trajanje izloženosti takvim uslovima, sud je zaključio da su uslovi istražnog zatvora bili neodgovarajući, prenosi zagrebački Jutarnji list.. U odnosu na tvrdnje podnosioca da je istražni zatvor trajao predugo, da nije bio utemeljen na relevantnim razlozima te da domaći sudovi nisu razmotrili primenu blažih mera, ESLJP je utvrdio da su domaći sudovi temeljno ocenili sve relevantne okolnosti predmeta te da su odluke o produženu istražnog zatvora temeljili na konkretnim činjenicama.
