Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) saopštila je da je El Ninjo zvanično počeo i da postoji čak 63 odsto verovatnoće da preraste u veoma snažan fenomen, poznat kao „Super El Ninjo“. Prema procenama Centra za klimatske prognoze, gotovo je izvesno da će se ovaj fenomen zadržati tokom jeseni i zime.
El Ninjo predstavlja periodični klimatski obrazac u tropskom delu Tihog okeana, koji nastaje usled neuobičajeno visokih temperatura površine mora. Te promene utiču na vetrove i izazivaju promene vremenskih prilika širom sveta.
Da bi se neki događaj klasifikovao kao Super El Ninjo, temperatura vode u tropskom Pacifiku mora da bude više od dva stepena iznad proseka. Pojedini klimatski modeli pokazuju da bi taj prag mogao biti značajno premašen, što bi ovaj događaj svrstalo među najjače još od početka sistematskih merenja 1950. godine.
Stručnjaci navode da se tokom poslednjih meseci ogromne količine neuobičajeno tople vode kreću iz zapadnog prema istočnom Pacifiku, na dubinama od 180 do 300 metara, a sada počinju da izbijaju na površinu bliže obalama Južne Amerike. Slični procesi zabeleženi su i tokom prethodnih veoma snažnih El Ninja 1982, 1997. i 2015. godine.
Pošto se velika količina toplote iz okeana prenosi u atmosferu, El Ninjo dodatno podiže globalnu temperaturu, koja je već povećana usled klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima i korišćenjem fosilnih goriva.
Zbog toga stručnjaci smatraju da bi 2027. godina mogla da obori sve dosadašnje rekorde i postane najtoplija godina otkako postoje merenja.
Šta nas očekuje?
Uragani
El Ninjo obično smanjuje aktivnost uragana u Atlantiku, ali istovremeno pojačava sezonu uragana u centralnom i istočnom Pacifiku. To može predstavljati dodatnu opasnost za Havaje i jugozapad SAD.
Zima u Severnoj Americi
Sever SAD, Kanada i Aljaska uglavnom imaju toplije zime od proseka, dok južni delovi Amerike često beleže više padavina i niže temperature.
Kaliforniju bi mogle da pogode učestalije „atmosferske reke“, odnosno ogromni sistemi puni vlage koji donose obilne kiše i poplave.
Suše i toplotni talasi
Australija i Indonezija često trpe jake suše i ekstremne vrućine tokom El Ninja, što povećava rizik od velikih šumskih požara i problema sa snabdevanjem vodom.
Indija i zemlje jugoistočne Azije obično imaju slabije monsunske kiše, što može dodatno pogoršati letnje vrućine.
Suše se često javljaju i na Karibima, dok južna i istočna Azija imaju toplije i suvlje zime.
Afrika
Jug istočne Afrike mogao bi da se suoči sa ozbiljnim sušama, dok bi oblasti oko Roga Afrike mogle da budu pogođene obilnim padavinama i poplavama.
Južna Amerika
Pojedini delovi kontinenta mogli bi da dobiju mnogo više kiše nego obično, dok bi severozapad Južne Amerike, posebno Peru, mogao da se suoči sa ozbiljnim poplavama zbog zagrejanih voda Pacifika.
Okeani i korali
Super El Ninjo može izazvati morske toplotne talase i masovno izbeljivanje koralnih grebena, što predstavlja ozbiljnu pretnju morskim ekosistemima.
Ekonomske posledice
Prethodna istraživanja pokazala su da snažni El Ninjo događaji mogu da uspore privredni rast, izazovu probleme sa proizvodnjom hrane, poremete lance snabdevanja i povećaju štetu od prirodnih katastrofa.
Stručnjaci upozoravaju da je dodatni problem to što se ovaj Super El Ninjo razvija u periodu kada je planeta već rekordno zagrejana zbog klimatskih promena.
Kako ističu klimatolozi, čovečanstvo se nikada do sada nije suočilo sa Super El Ninjom u uslovima ovako visoke osnovne temperature Zemlje, zbog čega su moguće posledice i dalje teško predvidive.
