Posle 50. godine mnogi počinju više da brinu o svom zdravlju. Krvni pritisak može češće da varira, nivo holesterola postepeno raste, a umor se više ne povlači tako lako kao nekada. Zato stručnjaci ističu da podrška srcu ne dolazi samo iz lekova, već i iz svakodnevnih navika, a ishrana je među najvažnijima.
Nutricionisti i kardiolozi preporučuju da se određene namirnice redovno nađu na jelovniku, jer mogu doprineti očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Masna riba
Kada se govori o zdravlju srca, masna riba gotovo uvek je među prvim preporukama stručnjaka. Haringa, skuša, sardina, pastrmka i losos bogati su omega-3 masnim kiselinama koje učestvuju u brojnim važnim procesima u organizmu i doprinose normalnoj funkciji krvnih sudova.
Dobra vest je da ne morate kupovati najskuplje vrste ribe. I obična haringa ili sardina mogu biti odličan izbor.
Orašasti plodovi
Šaka oraha, badema ili lešnika može postati jedna od najboljih navika posle pedesete godine. Orašasti plodovi sadrže zdrave masti, antioksidanse i druge korisne sastojke koji pomažu očuvanju zdravlja krvnih sudova.
Osim toga, dugo drže sitost i mogu biti mnogo bolja zamena za slatkiše i grickalice.
Cvekla
Iako je često zapostavljena, cvekla je veoma vredna namirnica. Sadrži prirodna jedinjenja koja mogu doprineti boljoj cirkulaciji i širenju krvnih sudova.
Možete je jesti kuvanu, pečenu ili kao dodatak salatama i supama. Reč je o jednostavnoj i pristupačnoj namirnici koja ima mnogo više koristi nego što većina ljudi misli.
Ovsene pahuljice
Ovas se već dugo smatra jednim od najzdravijih izbora za doručak. Bogat je rastvorljivim vlaknima koja pomažu održavanju normalnog nivoa holesterola.
Pored toga, organizmu postepeno obezbeđuje energiju bez naglih skokova šećera u krvi, što je posebno važno u zrelijem dobu.
Bobičasto voće
Borovnice, maline, kupine, ribizle i drugo bobičasto voće bogato je antioksidansima, vitaminima i mineralima.
Ove supstance pomažu zaštiti ćelija od oštećenja i podržavaju opšte zdravlje organizma. Leti ih je najbolje jesti sveže, dok se zimi mogu koristiti zamrznute, jer dobro zadržavaju svoja korisna svojstva.
Kako sačuvati srce zdravim što duže?
Stručnjaci naglašavaju da nijedna namirnica sama po sebi nije čudotvorni lek. Čak ni najzdravija ishrana ne može da zameni fizičku aktivnost, redovne kontrole krvnog pritiska, kvalitetan san i odricanje od loših navika.
Ipak, iskustva pokazuju da ljudi koji redovno jedu ribu, povrće, mahunarke, orašaste plodove i voće imaju manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Posle 50. godine upravo male svakodnevne navike mogu napraviti veliku razliku. Činija ovsenih pahuljica za doručak, salata od cvekle uz ručak, šaka oraha umesto grickalica i riba nekoliko puta nedeljno možda deluju kao sitnice, ali dugoročno mogu biti važan saveznik zdravlja srca.
Važno je napomenuti da osobe koje već imaju srčane ili druge hronične bolesti svaku veću promenu u ishrani treba da usklade sa svojim lekarom. Međutim, jedno je sigurno – što ranije počnete da vodite računa o tome šta jedete, veće su šanse da sačuvate energiju, vitalnost i dobro zdravlje u godinama koje dolaze.
