Dok su drugi kupovali skupa đubriva i tražili čudotvorne preparate za paradajz, teta Zora iz sela imala je svoj stari trik. Svakog juna, čim se na stabljikama pojave prvi cvetovi, uzela bi običnu drvenu štipaljku za veš i zakačila je na paradajz.
Komšije su se godinama čudile šta radi.
„Pusti ti to, dete, nije paradajz samo voda i sunce“, govorila je uz osmeh.
I zaista, njene biljke bile su pune krupnih, crvenih plodova, dok su drugi često imali mnogo lišća, a malo roda.
Zašto je stavljala štipaljku?
Iskusni baštovani kažu da štipaljka može blago da uspori rast biljke u visinu i da deo energije preusmeri na cvetanje i formiranje plodova.
Kod paradajza se često dešava da biljka svu snagu troši na novu stabljiku i lišće. Kada se na pravom mestu stavi lagana štipaljka, biljka dobija svojevrsni „signal“ da više energije usmeri na ono zbog čega je sadimo – plodove.
Gde se postavlja?
Teta Zora je štipaljku kačila na glavnu stabljiku, odmah ispod prvog cvetnog grozda. Tu bi ostajala sedam do deset dana.
Važno je da ne stegne previše stabljiku i da ne ostavi oštećenja. Ako primetite pucanje, tamnjenje ili savijanje biljke, štipaljku treba odmah skinuti.
Nije za svaki paradajz
Ovaj trik nije namenjen slabim i bolesnim biljkama. Paradajz mora biti zdrav, dobro razvijen i posađen u kvalitetnu zemlju.
Baštovani ističu da nijedna štipaljka ne može da zameni dobru prihranu, zalivanje i negu. Ali kao mali dodatni podsticaj, može pomoći da biljka više energije usmeri na cvetove i plodove.
Teta Zora je uvek govorila da u bašti nema magije, već samo mnogo strpljenja i poneki trik koji se prenosi s kolena na koleno. A štipaljka na paradajzu bila je upravo jedan od njih.
