Piće koje najviše ugrožava bubrege često nije ono koje se služi u kafanama, već ono koje se kupuje na benzinskim pumpama i u prodavnicama. Energetska pića, zaslađena gazirana pića sa veštačkim zaslađivačima i velike količine ledenih čajeva mogu dugoročno opteretiti bubrege više nego što mnogi pretpostavljaju. Problem je u tome što bubrezi nemaju receptore za bol, pa oštećenja mogu da napreduju godinama bez jasnih upozorenja. Simptomi se često javljaju tek kada je veliki deo njihove funkcije već narušen.
Energetska pića predstavljaju poseban izazov za organizam. Limenka od pola litra može sadržati količinu kofeina uporedivu sa nekoliko espresa, uz dodatak taurina i velike količine šećera. Kada se konzumiraju brzo, rashlađena i često na prazan stomak, bubrezi i kardiovaskularni sistem trpe dodatno opterećenje. Povećava se krvni pritisak, a organizam mora da obradi veliku količinu stimulativnih supstanci u kratkom vremenskom periodu.
Za razliku od alkohola, čije su štetne posledice opštepoznate, energetska i zaslađena pića mnogi doživljavaju kao bezazleno osveženje. Upravo zbog toga njihova svakodnevna i prekomerna konzumacija često prolazi nezapaženo.
Najveći rizik za zdravlje bubrega predstavljaju energetska pića sa visokim sadržajem kofeina, šećera i drugih stimulansa, naročito ako se piju svakodnevno, na prazan stomak ili u kombinaciji sa alkoholom i intenzivnom fizičkom aktivnošću.
Postoje i znaci koje ljudi često zanemaruju. Dugotrajna pena u mokraći, jutarnji otoci oko očiju i uporan bol u donjem delu leđa mogu ukazivati na probleme sa bubrezima. Mnogi ove simptome pripisuju drugim uzrocima i ne obraćaju im dovoljno pažnje. Kada laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti kreatinina, oštećenje bubrega je često već prisutno i njegovo potpuno povlačenje može biti otežano.
Sve veći broj mladih ljudi između 20 i 35 godina suočava se sa ozbiljnim problemima sa bubrezima, a lekari među mogućim faktorima rizika sve češće navode redovnu konzumaciju energetskih pića. Reč nije o alkoholnim napicima, već o proizvodima koji su lako dostupni i često se kupuju usput, na kioscima, benzinskim pumpama i u prodavnicama.
Potencijalno štetni napici za bubrege ne nalaze se samo među energetskim pićima. Flaširani ledeni čajevi koje mnogi svakodnevno konzumiraju često sadrže velike količine šećera, uključujući glukozno-fruktozne sirupe. Osim toga, pojedine vrste čaja sadrže oksalate, jedinjenja koja kod predisponiranih osoba mogu doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca. Zbog toga takvi napici ne predstavljaju adekvatnu zamenu za vodu, iako se često koriste upravo u tu svrhu.
Ni dijetalna gazirana pića nisu potpuno bez rizika. Neka od njih sadrže fosfornu kiselinu, za koju pojedina istraživanja ukazuju da može imati nepovoljan uticaj na zdravlje bubrega ukoliko se konzumira u velikim količinama tokom dužeg vremenskog perioda. Naučni radovi objavljeni u stručnim medicinskim časopisima ukazuju na moguću povezanost učestale konzumacije kola napitaka sa povećanim rizikom od razvoja hronične bolesti bubrega.
Za očuvanje zdravlja bubrega preporučuje se redovan unos vode. Osvežavajuća alternativa mogu biti voda sa limunom, domaća limunada bez dodatog šećera, voda sa kriškama krastavca ili blagi biljni čajevi. Ovi napici obezbeđuju hidrataciju bez viška šećera i drugih sastojaka koji mogu dodatno opteretiti organizam.
Dovoljan unos tečnosti tokom dana jedan je od najvažnijih faktora za pravilnu funkciju bubrega. Tamnožuta mokraća može biti znak da organizmu nedostaje tečnost i da je potrebno povećati unos vode.
Osobe koje duže vreme često konzumiraju energetska pića trebalo bi da razmisle o preventivnim pregledima. Analize krvi koje uključuju određivanje kreatinina i uree, kao i ultrazvučni pregled bubrega, mogu pomoći u ranom otkrivanju eventualnih problema. Pravovremena dijagnostika značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja i očuvanja funkcije bubrega.
