Radi se o filmu „Žena francuskog poručnika“ koji je Meril Strip snimila 1981. godine.
Ova britanska romantična drama rađena je po romanu Džona Faulsa iz 1969. godine, po scenariju Harolda Pintera.
Žao mi je što nisam bila lepša
„Uvek posle želiš da si uradio nešto bolje. Nisam mogla da ne poželim da sam lepša“, rekla je Meril Strip.
Za glumicu takvog ugleda, Strip je izuzetno iskrena kada govori o svojim nesigurnostima i nezadovoljstvima u vezi sa ulogama. Umesto da svoje nastupe vidi kao savršena dostignuća, ona ih često opisuje kao nedovršeni rad koji je mogao da ode još dalje.
„Nisam osećala da to zaista živim“, rekla je jednom. „Uvek posle želiš da si uradio nešto bolje. Zaista sam poželela da sam lepša u tom filmu.“
Glumica je očigledno smatrala da njen fizički izgled ne odgovara očekivanjima uloge.
Bila je nominovana za Oskara
Meril je smatrala da nije uspela u potpunosti da uđe u lik, što je, po njenom mišljenju, dovelo do slabije odigrane uloge.
„Dođe trenutak kada moraš da izgledaš kako treba, posebno u filmovima“, objasnila je. „U viktorijanskoj književnosti strast i zabranjena osećanja često su predstavljeni kroz tamu. Ja sam veoma svetla, pa me tamna kosa čini kao neku staru ribu, pa sam se odlučila za riđu kosu. Stvarno bih volela da sam tip glumice koja može samo da stoji i da sve kaže pogledom.“
Strip je u filmu glumila uz Džeremi Ajronsa, a radnja prati napet odnos između amaterskog prirodnjaka Čarlsa Smitsona i bivše guvernante Sare Vudraf.
Iako je Strip bila nezadovoljna svojom izvedbom, bila je nominovana za Oskara za najbolju glumicu, dok je Harold Pinter dobio nominaciju za najbolji adaptirani scenario.
Takože, reakcija publike pokazala je koliko su njeni kriterijumi strožiji od tuđih. Performans koji je ona smatrala manjkavim bio je i dalje dovoljno snažan da joj donese još jednu u nizu Oskar nominacija koje su obeležile njenu izuzetnu karijeru, piše Far Out magazine.
