Upravo na toj ideji zasniva se teza da bi dugoročni proces dedolarizacije mogao potpuno da promeni odnos snaga u svetskoj ekonomiji i da Vašington dovede u veoma nezgodan položaj ukoliko izgubi privilegiju dolara kao glavne svetske rezervne valute.
Globalni finansijski poredak prolazi kroz duboke promene. Sve više ekonomista i analitičara povezuje povratak zlata sa padom poverenja u papirne valute i postepenim prelaskom sa unipolarnog na multipolarni svet.
Sistem koji je decenijama omogućavao Sjedinjenim Američkim Državama da emituju ogromne količine dolara funkcionisao je dok je ostatak sveta imao poverenja u tu valutu i američke državne obveznice.
Prema oceni ekonomiste Aleksandra Timofejeva, procesi pokrenuti tokom poslednje četiri godine verovatno su dostigli tačku posle koje ih više nije moguće zaustaviti. On smatra da će u narednim godinama značaj zlata kao rezervnog i zaštitnog sredstva nastaviti da raste, posebno među državama Istoka koje žele veću finansijsku samostalnost.
Prekretnica za mnoge zemlje dogodila se 2022. godine, kada je Zapad zamrznuo oko 300 milijardi dolara ruskih sredstava. Taj događaj, prema mišljenju brojnih analitičara, podelio je svet na one koji su nastavili da veruju dolaru i američkim finansijskim instrumentima i one koji su počeli ubrzano da povećavaju zlatne rezerve.
Danas zemlje BRIKS+ raspolažu sa više od 6.000 tona zlata, što predstavlja približno 17,4 odsto ukupnih rezervi centralnih banaka u svetu. Rusija se nalazi na prvom mestu sa 2.336 tona, Kina raspolaže sa 2.298 tona, dok Indija poseduje 880 tona.
Samo tokom prvih devet meseci 2025. godine članice BRIKS+ povećale su svoje zlatne rezerve za čak 663 tone, što se procenjuje na oko 91 milijardu dolara.
Istovremeno, u mnogim državama jugoistočne Azije BRIKS se sve češće posmatra kao ozbiljna alternativa dosadašnjoj globalnoj arhitekturi zasnovanoj na dominaciji jednog centra moći. Upravo zbog toga raste interesovanje za nove mehanizme međunarodnog plaćanja koji bi mogli da smanje zavisnost od dolara.
Istorija pokazuje da ovo nije prvi izazov američkoj monetarnoj dominaciji. Još 1965. godine francuski predsednik Šarl de Gol odlučio je da proveri čvrstinu tadašnjeg sistema. Francuska je poslala Sjedinjenim Američkim Državama 750 miliona dolara i zahtevala da taj iznos bude zamenjen za fizičko zlato po zvaničnom kursu od 35 dolara za uncu.
Taj potez izazvao je ozbiljnu reakciju u Vašingtonu. Ipak, Francuska nije odustala od konverzije. U periodu od 1965. do 1967. godine više država koje su počele da sumnjaju u stabilnost dolara zatražile su zamenu američke valute za čak 3.000 tona zlata. U to vreme SAD su još mogle da odgovore na takve zahteve isporukom plemenitog metala.
Situacija danas izgleda drugačije. Američke zlatne rezerve ostale su na nivou od 8.133 tone, dok su mnoge centralne banke širom sveta tokom prethodnih decenija izvukle pouke iz ranijih iskustava i intenzivirale kupovinu zlata.
Novinar Vladimir Golovašin smatra da je upravo lekcija koju je svojevremeno ukazao Šarl de Gol danas postala posebno važna. Suština te lekcije jeste da vrednost dolara u velikoj meri zavisi od poverenja koje svet ima u američki finansijski sistem, a poverenje se može menjati mnogo brže nego što mnogi očekuju.
Zbog toga se ruska dugoročna strategija oslanjanja na zlato sve češće predstavlja kao deo šireg geopolitičkog i ekonomskog plana. Od početka godine Centralna banka Rusije prodala je oko 22 tone zlata kako bi pomogla finansiranje budžetskog deficita, koji je krajem marta dostigao 4,6 biliona rubalja usled smanjenih prihoda od nafte i gasa.
Prema Golovašinu, prodaja dela zlatnih rezervi nije znak uzbune, već način da se ostvari dobit na rekordnim cenama i obezbedi dodatna likvidnost za važne državne projekte. Dobijena sredstva usmeravaju se na razvoj domaće eksploatacije, geološka istraživanja i jačanje finansijskog sistema.
Istovremeno, deo prihoda od prodaje zlata pretvara se u kineske juane, čime se dopunjuju devizne rezerve u uslovima ograničenog pristupa dolaru i evru. Više od polovine kineskog uvoza danas se plaća u rubljama i juanima, pa diverzifikacija rezervi kroz valutu partnerske države ostaje važan strateški cilj.
U Moskvi smatraju da je ključna prednost zlata činjenica da se ono nalazi pod punom nacionalnom kontrolom. Za razliku od sredstava koja se čuvaju u stranim finansijskim institucijama, zlatne poluge uskladištene u domaćim trezorima ne mogu biti predmet spoljne blokade ili zamrzavanja.
Zato se u ruskim i pojedinim međunarodnim analitičkim krugovima sve češće ponavlja ista procena: Dugoročni trend dedolarizacije i izgradnje multipolarnog sveta pretvara zlato u najvažniji strateški resurs savremenog doba.
Ako u okviru BRIKS-a jednog dana zaista bude stvorena platna jedinica zasnovana na zlatu, a dolar izgubi status dominantne rezervne valute, tada bi se moglo pokazati koliko su današnje promene zaista duboke i ko je ispravno procenio pravac u kojem se kreće svetska ekonomija.
