Pevač Aleksandar Aca Ilić obeležio je 40 godina srećnog braka sa koleginicom Biljanom Jevtić.
– Bilja i ja sada u januaru slavimo 40 godina zajedničkog života i nema tu neke velike mudrosti. Ljudi se jednostavno nađu i mi smo se našli, verujem da se srodne duše spoje i ne znam to ni da objasnim. Mi smo ovaj naš život tako lepo proživeli i dan-danas ga lepo živimo. Pošto sam bio odsutan tri meseca, mnogo sam se zaželeo Bilje. Treba malo da se odaljiš da bi video koliko ti sve to zapravo fali. Mi smo se čuli video-pozivom i imamo ritual, ja ih pozovem pre nego što legnu i onda pričamo po redu. Prvo samo sa Ivanom razgovaram, zatim sa Biljom i onda svi zajedno i tako pričamo satima. To je za mene bila velika stvar, jer to ranije nismo mogli, to što sam ih video i čuo umanjivalo mi je nostalgiju – izjavio je on, pa objasnio kako im za prošli Božić u Australiji nije bio najidealniji.
– Božić je kod nas tradicionalan, proslavljamo uvek tako što je cela porodica na okupu. Najviše volimo Božić, Uskrs i našu krsnu slavu Đurđevdan. Za Božić smo u Beogradu, a eto prošli put smo za Božić svi bili u Australiji, Ivan, Bilja i ja. Nije to to, nekako nije posebno kad Božić padne u radni dan i tamo svi rade. Tada smo ceo januar bili u Australiji i nekako nije to to kao kada slavimo u porodičnoj kući. Tradicionalno za Božić jagnje i dok je Ivan bio manji kupovali smo i poklone. Ove godine smo u Kanadi za Božić, ali ga slavimo sa prijateljima iz Srbije, pa ćemo osetiti pravu prazničnu atmosferu. Poenta svih praznika je da čovek ne bude sam – smatra Ilić.
„Nije baš sve tako sjajno“
Priznao je da ponekad dođe do nesuglasica sa Biljom.
– Teško bi bilo; naravno, svako bi našao svoje mesto pod suncem, ali mi smo nekako naš život i karijeru lepo gradili. Niko tu nije bio oštenećen i svako je imao svoje parče slave i svojih pet minuta, ali smo uvek disali jedno za drugo i bila najveća podrška. Ne mogu da zamislim da sam idem kroz život ili da je Bilja išla sama kroz život. Mnogi naši prijatelji ne mogu da shvate da ja odem negde sam. Kada sam bio u Australiji svako drugo pitanje je bilo: „A gde je Bilja?“ Znate kako je moj prijatelj Vanja Bulić rekao: „Kad na ulici vidite Acu, svi kažu eno ga Aca i Bilja“. Mogu da kažem da nam je Bilja stub kuće, njoj ništa nije teško, čak ni kada Ivan i ja tražimo da nam spremi palačinke u 11 uveče. Da bi jedna kuća i porodica išla napred, žena mora da bude dobra – naglasio je on, koji je u Australiji vreme provodio mnogo drugačije.
– Preko vikenda sam radio, a radnim danima sam uvek bio sam. Uveče uđem sam u stan, legnem sam u krevet i motam mnogo toga po glavi. Ali eto, najvažnije mi je da sam imao podršku svojih ukućana. Držao sam ikonu moje slave Đurđevdan, Svetog Đorđa pored glave i, svako veče kada pođem da spavam kažem: „Sveti Đorđe pomozi da prođe sve kako treba i da se vratim svojoj kući i porodici“ – okrio je pevač, koji planira da ostavi pevanje tek kada dođe do krajnje granice.
– Onog momenta kada budem osetio da me glas izdaje i da moram da idem da pevam sa mukom i teškoćama, tog momenta ću prekinuti. Ne treba ništa na silu raditi i ovo je jako težak posao u kojem uvek moraš da se dokazuješ. Ne može se živeti od stare slave. Može, ali kratko, jer kada dođeš negde da pevaš, moraš da pokažeš glas. Tako da kada bude došao taj čas, ja ću bez ikakvih kompleksa reći: „Hvala lepo, doviđenja“ – zaključio je.
Sina su dobili posle deset godina braka i, što u šali, što u zbilji, priznaju da su se svesno trudili da ga razmaze.
Inače, malo ko zna da je Bilja starija od Ace. Ona je rođena 17. oktobra 1959. godine, dok se Aca rodio dve godine kasnije, 5. maja 1961. godine.
