Kao primarni ciljevi pominju se Kijev i Kijevska oblast, što se direktno uklapa u prethodno upozorenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova da Oružane snage Ruske Federacije počinju sistematske udare po vojnim, komandnim i industrijskim objektima u ukrajinskoj prestonici.
Prema navodima koje prenose izvori bliski kijevskom režimu, ruski strateški bombarderi Tu-95MS već se premeštaju sa vazduhoplovne baze Ukrajinka ka aerodromima bližim Ukrajini. Ukoliko je ta informacija tačna, to bi moglo da ukazuje na pripremu novog talasa krstarećih raketa, jer Tu-95MS ostaje jedna od glavnih platformi ruske strateške avijacije za lansiranje raketa velikog dometa.
Ovakve pripreme ne moraju uvek značiti neposredan udar, ali u trenutnoj atmosferi svako pomeranje bombardera dobija dodatnu težinu. Posebno zato što je prošlo skoro dva dana od ruskog zvaničnog upozorenja, a Kijev za sada nije doživeo udar obima koji se najavljivao.
Predznak haosa: Tu-95MS kao signal za uzbunu
Tu-95MS je stara, ali i dalje važna platforma ruske strateške avijacije. Avion ne mora da ulazi u zonu ukrajinske PVO da bi bio opasan. Njegova osnovna uloga u ovakvim operacijama jeste lansiranje krstarećih raketa iz dubine ruskog vazdušnog prostora, često u kombinaciji sa drugim sredstvima kao što su dronovi, balističke rakete, hipersonične rakete i projektili lansirani sa kopna ili mora.
Upravo zato ukrajinski izvori pažljivo prate kretanje ovih bombardera. Kada se Tu-95MS premeštaju sa udaljenijih baza na aerodrome bliže ukrajinskom pravcu, to se u Kijevu obično tumači kao moguća priprema za udar ili kao deo psihološkog pritiska.
U najavljenom scenariju ne očekuje se samo klasičan raketni napad. Pominje se moguć masovan kombinovani udar, što znači istovremenu ili faznu upotrebu različitih sredstava: krstarećih raketa, dronova, eventualno balističkih projektila i drugih sistema namenjenih zasićenju ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Kijev nije jedini koji strepi
Iako se Kijev i Kijevska oblast navode kao glavni ciljevi, ukrajinski izvori upozoravaju da ni drugi regioni ne bi trebalo da se opuštaju. Oprez je već javno zatražio gradonačelnik Ivano-Frankovska Ruslan Marcinkiv, koji je stanovnicima poručio da u naredna dva dana budu posebno pažljivi zbog mogućeg granatiranja.
Ta poruka pokazuje da se u Ukrajini ne računa samo na udar po prestonici. Ruske operacije velikog obima često su širile listu ciljeva kako bi opteretile PVO, razvukle pažnju komandi i naterale ukrajinsku stranu da istovremeno brani više pravaca.
U takvom scenariju Kijev može biti politički i vojni centar udara, ali ne nužno jedini cilj. Energetska infrastruktura, aerodromi, skladišta, komandni punktovi, pogoni vojne industrije i mesta povezana sa dronovskim programima mogu se naći u istom talasu.
„Poslednja kap koja je prelila čašu“
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je saopštilo da Moskva pokreće sistematske udare na vojne objekte u Kijevu posle napada na Starobilsk. Ruska strana tvrdi da je ukrajinski napad na taj grad bio „poslednja kap koja je prelila čašu strpljenja“.
Prema ruskim navodima, u napadu na dečji spavaonik u Starobilsku poginula je 21 osoba, a Moskva tvrdi da je ukrajinska strana znala da gađa civilni objekat. Kijev, sa druge strane, tvrdi da je meta bila jedinica za komandovanje dronovima u blizini Starobilska.
Upravo ta razlika u tumačenju postala je deo šireg rata narativa. Za Ukrajinu, to je bio udar po vojnoj strukturi na teritoriji pod ruskom kontrolom. Za Rusiju, to je napad na civilni objekat i razlog za prelazak na sistematske udare po komandnim i vojnim čvorovima u Kijevu.
Sevastopolj pod napadom Storm Shadow raketama i dronovima
Dok se u Ukrajini očekuje ruski odgovor, ukrajinske snage nastavljaju napade na ruske regione i teritorije pod ruskom kontrolom. Sevastopolj je sinoć bio meta napada, a prema rečima gubernatora Mihaila Razvožajeva, Kijev je koristio rakete Storm Shadow i veliki broj dronova.
Moskva najavljuje udare po Kijevu kao odgovor na Starobilsk, dok Kijev nastavlja da koristi zapadne krstareće rakete i bespilotne letelice protiv ciljeva na Krimu i u ruskoj dubini. Takva dinamika smanjuje prostor za smirivanje i povećava verovatnoću da najavljena ruska operacija bude predstavljena kao deo šireg odgovora, a ne kao jednokratna odmazda.
Storm Shadow ima posebnu političku težinu jer je reč o zapadnoj raketi, čija upotreba podrazumeva obaveštajnu, tehničku i operativnu podršku koja daleko prevazilazi običnu isporuku municije. Za Moskvu, takvi napadi nisu samo ukrajinska odluka, već deo šireg sistema u kojem zapadne zemlje učestvuju u planiranju, navođenju i omogućavanju udara po ruskim ciljevima.
Čekanje koje samo po sebi postaje pritisak
Zanimljivo je da je od ruskog upozorenja prošlo skoro dva dana, a Kijev je i dalje u relativno normalnom stanju. To ne znači da je najava prazna. U vojnopolitičkom smislu, i samo čekanje ima funkciju pritiska. Za Rusiju, to može biti deo pripreme i deo psihološke operacije. Za Ukrajinu, svako novo kretanje bombardera ili dronova otvara pitanje da li je reč o pravom napadu, probi PVO, mamcu ili najavi većeg talasa.
Ako Moskva zaista pređe na sistematske udare po Kijevu, to bi značilo drugačiji ritam rata. Ne bi se radilo samo o povremenim velikim napadima, već o planskom pritisku na vojno-industrijske kapacitete, komandne centre, dronovsku infrastrukturu i objekte povezane sa donošenjem odluka.
Najnovije vesti sa fronta u Ukrajini možete pratiti u našem BLOGU UŽIVO.
(oruzjeonline)
