Redovi ispred Hrama Svetog Save u Beogradu iz dana u dan svedoče o značaju ove svetinje za pravoslavne hrišćane. Reč je o događaju koji Srpska pravoslavna crkva i vernici smatraju istorijskim, budući da je ovo prvi put posle više od šest vekova da je jedna od najvećih hrišćanskih svetinja doneta u Srbiju.
Pojas Presvete Bogorodice, poznat i kao Časni pojas, stigao je u Beograd 20. maja 2026. godine iz manastira Vatoped na Svetoj Gori. Svetinju je doneo iguman manastira Vatoped, arhimandrit Jefrem, zajedno sa bratstvom manastira i u pratnji ministra Nenada Popovića. Na aerodromu „Nikola Tesla” dočekali su ih patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vernici će moći da vide i celivaju Pojas Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save do 1. juna, dok su zajedno sa njim u Srbiju stigle i svetinje iz manastira Hilandara koje su izložene u galeriji SANU.
S obzirom na to da se Pojas Presvete Bogorodice smatra jednom od najvećih svetinja u hrišćanstvu i jedinom ličnom stvari koja je, prema predanju, ostala iza Presvete Bogorodice, Srbija je morala da pruži posebne državne garancije kako bi svetinja bila doneta iz Grčke. Bez tih garancija, kako se navodi, Sveta Gora i grčke vlasti ne bi dozvolile iznošenje svetinje van zemlje.
Zašto je dolazak Pojasa Presvete Bogorodice posebno važan za Beograd i Srbiju
Sveštenik Borislav Petrić, paroh crkve Svetog Ilije u Mirijevu, objasnio je za Alo! zbog čega dolazak ove svetinje ima poseban značaj upravo za Srbiju i Beograd.
„Prvi razlog je taj što je naš glavni grad, naša prestonica, posvećen Bogomajci. Kada je despot Stefan Lazarević obnovio Beograd i učinio ga prestonicom Srbije 1405. godine, grad je posvetio Presvetoj Bogorodici i zbog toga je Beograd često u dokumentima nazivan „gradom Presvete Bogorodice” i gradom predatim pod Njenu zaštitu. To je veoma snažna i prelepa simbolika da se jedna od najvećih hrišćanskih svetinja i jedina lična stvar koja je ostala iza Bogorodice prvi put nađe u gradu koji je njoj posvećen i pod njenom zaštitom“, kaže sveštenik Petrić.
On ističe da je dolazak Pojasa Presvete Bogorodice posebno značajan i za žene, budući da ženama nije dozvoljen boravak na Svetoj Gori gde se svetinja inače čuva.
„Druga važnost je da je ovo jedinstvena prilika za sve naše majke, sestre i žene koje žive u Srbiji da se poklone i celivaju Pojas Presvete Bogorodice, jer kao što znamo ženama nije dozvoljen dolazak i boravak na Svetoj Gori gde se Pojas nalazi. Isto tako, do 19. juna mogu u galeriji SANU da vide svetinje iz Hilandara koje inače nemaju priliku da vide. Primetio sam ovih dana da naše majke i sestre to, hvala Bogu, najbolje koriste jer je u redovima kod Hrama Svetog Save najviše žena“, objasnio je on.
Čuda Pojasa Presvete Bogorodice svedoče o živoj veri u Živog Boga
Govoreći o značaju same svetinje, sveštenik Petrić naglašava da vernici vekovima svedoče o brojnim čudima koja se vezuju za Pojas Presvete Bogorodice.
“ Najvažnija stvar kod Pojasa Presvete Bogorodice jeste njegovo nepobitno svedočanstvo, što je i otac Jefrem, iguman Vatopeda, lično posvedočio, da se svakodnevno događaju čuda i to ne samo hrišćanima nego i ljudima drugih vera i da se o tome vekovima vodi evidencija sa imenima i prezimenima. To je najbolji dokaz da Gospod daje onima koji su čistog srca i koji sa verom pristupaju svetinji. Kroz Pojas Presvete Bogorodice imamo živo prisustvo Bogomajke u našem životu. Sve vreme se u Hramu čita Akatist Presvetoj Bogorodici i služe svakodnevne liturgije, pa ljudi koji dolaze nisu samo u redu koji čeka da priđe svetinji, već su sve vreme u zajedničkoj molitvi, mole se Bogorodici i učestvuju u liturgiji. Mnogi od njih su se pričešćivali, a mnogima sveštenici čitaju molitve za razne potrebe“, rekao je Petrić.
Kako dodaje, suština čuda nije samo u fizičkom isceljenju, već u jačanju vere i približavanju čoveka Bogu.
„Ta znamenja koja Bog daje preko svojih ugodnika, među kojima je Sveta Bogomajka najveća zastupnica i molitvenica pred Prestolom Boga Živoga, predstavljaju živo prisustvo vere. Čudo je važno ne zato što će neko da ozdravi ili da ga prođe neka muka, jer smo svi smrtni i svi ćemo jednog dana doći pred Boga, već zato što kroz ta znamenja pojačavamo svoju veru i prilazimo Bogu na drugačiji način. Važno je da čovek veruje u čudo ne kao nešto što je van našeg razumevanja, već kao priliku da se susretne sa Živim Bogom. Bog je uvek tu za nas, samo je do nas kako ćemo Mu prići. Bog dao da ljudi iskoriste ovu priliku da dođu i celivaju svetinju“, zaključio je sveštenik Borislav Petrić.
