Po prvi put od početka sukoba, hipersonične rakete „Cirkon“ lansirane su sa teritorije Kurske oblasti, odnosno iz neposredne blizine ukrajinske granice.
Promenu su potvrdili i zvanični predstavnici ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, koji su izjavili da su tokom napada lansirane tri rakete „Cirkon“ i da nijedna nije presretnuta.
Prema navodima ukrajinskih izvora, upravo promena mesta lansiranja predstavlja ključnu razliku u odnosu na prethodne udare.
Sa Krima do Kurska: Rusija skraćuje vreme reakcije
Ukrajinski mediji podsećaju da su raniji udari hipersoničnim raketama „Cirkon“ izvođeni uglavnom sa područja Krima. Tada je raketi bilo potrebno oko tri i po minuta da pređe približno 650 kilometara do Kijeva.
Sada je situacija drugačija.
Udaljenost od Kurska do ukrajinske prestonice iznosi nešto više od 400 kilometara, dok se sama ukrajinska granica nalazi oko 100 kilometara od Kurske oblasti. To praktično znači da je vreme leta rakete značajno smanjeno, a prema procenama ukrajinskih izvora, moglo bi biti gotovo prepolovljeno.
Dakle, sistemima upozorenja i protivvazdušne odbrane ostavlja se još manje vremena za reakciju. Ukrajinski i zapadni izvori upravo taj element vide kao najvažniji deo nove ruske taktike.
Ukrajina: Nijedan Cirkon nije oboren
Posebnu pažnju izazvala je izjava ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva da tokom ovog napada nijedan „Cirkon“ nije presretnut.
„Ukupno su lansirane tri rakete Cirkon. Nijedna od njih nije oborena“, saopštili su predstavnici ukrajinskih vazdušnih snaga.
Ovakve izjave poslednjih meseci postaju sve češće kada je reč o hipersoničnim sistemima, iako smo ranije bili primorani da slušamo drugačije tvrdnje. Podsetimo, još uvek ne postoji čak ni jasna fotografija koja prikazuje ovu raketu, sem mutnih kadrova snimaka tokom lansiranja.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana već duže vreme ima probleme sa presretanjem ciljeva koji izvode manevre tokom završne faze leta. Posebno je komplikovana situacija kada se istovremeno kombinuju dronovi, balističke rakete i brzi projektili.
Dok sistemi PVO pokušavaju da odbiju talase dronova „Geranj“, „Gerbera“ i sporih projektila, rakete poput „Cirkona“, „Kinžala“ ili „Iskandera“ probijaju mrežu odbrane.
„Cirkon“ više nije samo mornaričko oružje
Hipersonična raketa 3M22 „Cirkon“ prvobitno je razvijena kao mornaričko oružje namenjeno lansiranju sa ratnih brodova i podmornica. Glavni zadatak bio joj je uništavanje velikih površinskih ciljeva, pre svega nosača aviona i drugih velikih brodova.
Međutim, rat u Ukrajini ubrzao je prilagođavanje sistema za kopnenu upotrebu.
Danas se „Cirkon“ više ne vezuje isključivo za brodove i podmornice. Već smo pisali da se raketa sada lansira i sa obalskih raketnih sistema „Bastion“, koji su prvobitno bili namenjeni protivbrodskim zadacima. To znači da Rusija može da koristi hipersonične projektile mnogo fleksibilnije nego ranije, uključujući i lansiranja iz pograničnih oblasti poput Kurska.
Nova faza udara na Ukrajinu
Ukrajinski mediji poslednjih dana sve češće govore o promenama u ruskoj taktici tokom masovnih noćnih udara.
Ranije su glavni pravci napada bili povezani sa Crnim morem, Krimom ili strateškom avijacijom koja lansira rakete iz velike udaljenosti. Sada se sve više koristi kombinacija različitih platformi i različitih pravaca napada. Lansiranje „Cirkona“ iz Kurske oblasti uklapa se upravo u taj obrazac.
Što je mesto lansiranja bliže cilju, to je manje vremena za otkrivanje, praćenje i eventualni pokušaj presretanja. Ukrajinski izvori posebno naglašavaju da hipersonične rakete dodatno komplikuju rad sistema ranog upozorenja jer brzina i visina leta ostavljaju veoma mali prostor za reakciju.
Hipersonično oružje postaje centralni deo ruske strategije
„Cirkon“ je zvanično uveden u naoružanje ruske mornarice početkom 2023. godine. Od tada je više puta korišćen kao demonstracija tehnoloških superiornosti, ali poslednji napadi pokazuju da se njegova upotreba integriše u svakodnevne borbene operacije.
Ukrajinski izvori sada otvoreno govore da se Rusija očigledno ne oslanja više samo na simbolični efekat hipersoničnih udara, već ih uklapa u širu strategiju saturacionih napada. Na taj način protivvazdušna odbrana mora istovremeno da reaguje na ciljeve različitih brzina, visina i putanja leta.
Upravo zbog toga ukrajinski vojni izvori sve češće priznaju da „nije moguće presresti sve ciljeve“, posebno kada napadi dolaze u više talasa i iz više pravaca istovremeno.
(Oružje online)
