Alberta će održati referendum o tome da li pokrajina treba da ostane u Kanadi ili da nastavi sa drugim obavezujućim glasanjem o otcepljenju od ove zemlje, što označava prvi značajan test jedinstva zemlje u poslednjih nekoliko decenija.
BBC navodi da je jučerašnja objava Danijele Smit, predsednice pokrajinske vlade Alberte, usledila nakon što je građanska peticija koja poziva na otcepljenje prikupila više od 300.000 potpisa ranije ove godine, dok je istovremeno druga peticija koja se zalaže za ostanak Alberte u Kanadi prešla 400.000 potpisa.
Navodi se da u naftom bogatoj pokrajini raste nemirni pokret za nezavisnost, zasnovan na dugogodišnjem osećaju da oni koji donose odluke u federalnoj vladi u Otavi ne obraćaju pažnju na Albertu.
Britanski medijski servis navodi da ankete ipak ukazuju da bi većina stanovnika Alberte glasala protiv odvajanja od Kanade.
„Pokrajinski referendum je zakazan za 19. oktobar – kazala je premijerka Smit.
Referendumsko pitanje
Ona je u televizijskom obraćanju objavila i kako će glasiti pitanje koje će biti postavljeno stanovnicima Alberte ove jeseni.
– Da li Alberta treba da ostane pokrajina Kanade ili bi vlada Alberte trebalo da započne pravni postupak koji je propisan kanadskim Ustavom za održavanje obavezujućeg pokrajinskog referenduma o tome da li Alberta treba da se odvoji od Kanade? – glasi pitanje.
Premijerka je rekla da će ona sama glasati za to da Alberta ostane deo Kanade.
– Tako bih glasala na pokrajinskom referendumu o odvajanju. To je takođe stav moje vlade i moje poslaničke grupe – navela je Smit.
Međutim, ona je dodala da je i „duboko uznemirena“ sudskom odlukom kojom je sudija iz Alberte odbacio peticiju kojom se poziva na referendum o odvajanju nakon što su starosedelačke grupe Prvih naroda tvrdile da nisu pravilno konsultovane u vezi sa tim pitanjem, čime su povređena njihova prava.
To je zaustavilo verifikaciju potpisa peticije, ostavljajući mogućnost raspisivanja referenduma neizvesnim.
– Kao premijerka, neću dozvoliti da pravna greška jednog sudije ućutka glasove stotina hiljada stanovnika Alberte. Budućnost Alberte odlučivaće stanovnici Alberte, a ne sudovi – rekla je Smit.
Ona se mesecima suočava sa pritiskom separatista iz Alberte da stavi pitanje otcepljenja na glasački listić.
Džefri Rat, advokat koji se zalaže za otcepljenje, napisao je u četvrtak na društvenim mrežama da se Smit bavila referendumskim pitanjem kao da je u pitanju nešto „sa dna liste“ i dodao da je premijerka „upravo izgubila svoju bazu“.
Kvebek dvaput glasao
BBC navodi da je jedinstvo Kanade i ranije bilo izloženo pritiscima.
Stanovnici frankofone pokrajine Kvebek su dva puta glasali protiv nezavisnosti, poslednji put 1995. godine, kada se referndum završio sa tesnih 50,58 odsto glasova „za“ prema 49,22 odsto „protiv“.
Kanada je utvrdila pravila za otcepljenje nakon tih referendumskih bitaka.
Čak i ako oni koji se zalažu za otcepljenje Alberte ostvare ono što žele u oktobru, pred tom pokrajinom je dug i neizvestan put.
Karni traži da sve bude po zakonu iz 1995.
Početkom maja, kanadski premijer Mark Karni je rekao da svaki pokušaj otcepljenja pokrajine mora da bude u skladu sa 26 godina starim zakonom koji je donet nakon referenduma u Kvebeku 1995.
Mogući drugi obavezujući referendum o nezavisnosti Alberte morao bi da poštuje osnovna pravila utvrđena tim zakonom, uključujući i to da „jasna većina“ glasača mora da bude za otcepljenje, da način na koji je postavljeno referendumsko pitanje o nezavisnosti mora da bude jasan i da sve to nadgleda Donji dom kanadskog parlamenta.
Ako ti uslovi budu ispunjeni, Alberta bi ušla u teške i verovatno dugotrajne pregovore sa federalnom vladom o uslovima „razvoda“.
Gnev prema vlastima u Otavi već dugo postoji u zapadnoj pokrajini sa četiri miliona stanovnika, posebno u vezi sa prirodnim resursima Alberte, a neki njeni stanovnici veruju da je federalna vlada stala na put razvoju industrije nafte i gasa u korist zakonodavstva vezanog za klimatske promene.
