Alkoholizam je ozbiljna hronična bolest zavisnosti koja ne utiče samo na fizičko zdravlje osobe, već ostavlja posledice i na njen psihički život, porodicu i okolinu. Iako se često pogrešno smatra lošom navikom, alkoholizam je zapravo bolest koja zahteva stručno lečenje i podršku.
Po broju obolelih, alkoholizam se nalazi među najrasprostranjenijim bolestima, odmah iza kardiovaskularnih oboljenja i tumora. Stručnjaci upozoravaju da posledice ne trpi samo osoba koja ima problem sa alkoholom, već vrlo često pati i cela porodica, zbog čega broj ljudi kojima je potrebna pomoć postaje višestruko veći.
Klinička slika
Postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je neko alkoholičar ili ne. Dovoljno je da budu zadovoljena samo dva i da kažemo da se već radi o zavisnosti od alkohola.
- Prvi kriterijum je tz. „gubitak kontrole“. To znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već je vuče da i dalje pije, dok se ne napije. Zove se jos i „fenomen prve čase“, s obzirom na to da može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu nad daljim uzimanjem alkohola.
- Drugi kriterijum je tzv. „nemogućnost apstinencije“. Apstinencija znači ne uzimanje ni najmanje količine alkohola. Osobe koje zadovoljavaju ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo, jednom mesečno, a zatim se periodi bez pića sve vise i vise skraćuju, tako da, na kraju, ne mogu da izdrže ni par dana, već piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. Ako ne popiju, javlja se tzv. „apstinencijalni sindrom“ – veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem (karakteristično drhtanje ruku) i preznojavanjem. Apatinencijalni sindrom je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina alkohola, ili, kao tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.
- Treći kriterijum su tzv. „prekid filma“. Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.
- Četvrti kriterijum je tzv. „porast tolerancije“ (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 – 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica, piše Stetoskop.
