Jedno od njih je barli foder (barley fodder) – sveža zelena hrana za životinje dobijena klijanjem ječma u kontrolisanim uslovima. Kod nas se prevodi kao „zelena ječmena krma“ ili „krmni ječam“. Ovaj sistem proizvodnje stočne hrane poslednjih godina beleži veliki rast popularnosti u Evropi, Australiji, na Bliskom istoku i u SAD, a polako pronalazi mesto i na farmama u regionu.
Bez zemlje, sa malo vode
Krmni ječam predstavlja mladi izdanak ječma koji se uzgaja hidroponski, bez zemlje, uz minimalnu potrošnju vode. Proces proizvodnje traje između šest i osam dana, nakon čega se dobija gusta zelena masa bogata proteinima, vitaminima i enzimima, spremna za ishranu stoke.
Najveća prednost ovog sistema jeste činjenica da se stočna hrana može proizvoditi tokom cele godine, nezavisno od vremenskih uslova. Farmeri tako dobijaju stabilan i kontinuiran izvor kvalitetne hrane za goveda, ovce, koze, konje i živinu.
Prema iskustvima farmi koje koriste krmni ječam, životinje pokazuju bolju probavu, veći unos hrane i bolje opšte zdravstveno stanje. Kod muznih krava često se beleži povećanje mlečnosti, dok kod tovnih grla dolazi do boljeg prirasta.
Posebno je zanimljivo što se za proizvodnju ove hrane koristi i do 90 odsto manje vode u poređenju sa tradicionalnim uzgojem stočne hrane na njivama. U uslovima sve češćih suša i klimatskih ekstremnih pojava, upravo ta karakteristika krmnog ječma postaje jedan od ključnih razloga za njegovo širenje.
Manji troškovi, veća produktivnost
Sistem funkcioniše tako što se zrno ječma potapa u vodu, a zatim raspoređuje na posebne police u zatvorenim prostorijama sa kontrolisanom temperaturom i vlagom. Bez pesticida i hemikalija, za svega nedelju dana dobija se potpuno razvijena zelena masa koju životinje konzumiraju zajedno sa korenom i zrnom.
Ipak, ne može potpuno da zameni klasičnu stočnu hranu
Ipak, stručnjaci upozoravaju da krmčni ječam ne može u potpunosti zameniti klasičnu stočnu hranu, već predstavlja kvalitetan dodatak obroku. Takođe, početna ulaganja u opremu, klimatizaciju i hidroponske sisteme mogu biti značajna, zbog čega se farmeri najčešće odlučuju za postepeno uvođenje ove tehnologije.
Uprkos tome, interesovanje za ovu vrstu proizvodnje raste iz godine u godinu. Razlog je jednostavan – farmeri traže način da smanje troškove, povećaju produktivnost i obezbede stabilnu proizvodnju u sve nepredvidivijim klimatskim uslovima.
Krmni ječam tako postaje mnogo više od trenda u stočarstvu – za mnoge farme predstavlja potencijalnu budućnost održive proizvodnje hrane za životinje.
Kao što se može videti na donjem snimku, krave se praktično otimaju da dođu do sočnog zalogaja:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
