Član slavne generacije Partizana koja je 1966. godine igrala finale Kupa šampiona, kao i reprezentacije Jugoslavije koja je dve godine kasnije stigla do finala Evropskog prvenstva u Rimu, Blagoje Paunović ostao je upamćen kao jedno od najpriznatijih imena jugoslovenskog fudbala.
U Medveđi i Pustom Šilovu, uz prisustvo porodice, rođaka, prijatelja i brojnih ljudi koji su sa posebnim poštovanjem govorili o legendarnom Paćku, održana je izložba pod nazivom „Od Pustog Šilova do večnosti“.
Posebnu simboliku čitavom događaju dala je činjenica da se sećanja na Blagoja Paunovića poklopilo sa velikim jubilejom, 100 godina postojanja FK Jablanica iz Medveđe.
Program je počeo na stadionu, gde su Veljka Paunovića i delegaciju Fudbalskog saveza Srbije dočekali predstavnici kluba, veterani, igrači i brojne zvanice. U atmosferi ponosa i emocija, obeležen je veliki jubilej, uz podsećanje na najvažnije trenutke iz bogate istorije Jablanice.
Selektor našeg A tima čestitao je domaćinima vek postojanja, a zatim je uručio prigodne poklone. Seniorskom timu, opremu i lopte kao znak podrške klubu i mladim generacijama koje dolaze, a predsedniku kluba Jakši Jankoviću dres Srbije sa brojem 100 i natpisom – FK JABLANICA.
Centralni deo programa održan je u Kulturnom centru Medveđa, gde je priređena izložba fotografija i uspomena iz života Blagoja Paunovića. Poseban emotivni pečat izložbi dala je njegova supruga Sofija Paunović, koja je pomogla u izboru fotografija iz porodičnog albuma, otkrivajući i neke do sada manje poznate trenutke iz privatnog života velikog fudbalskog asa.
Dok su se na zidovima smenjivale fotografije iz igračkih dana, trenerske karijere, porodičnih trenutaka i neizbežnih odlazaka u prirodu i ribolov, posetioci su imali utisak da pred sobom gledaju priču o jednom vremenu i čoveku koga su svi pamtili po iskrenosti, toplini i neposrednosti.
Blagojev saigrač iz Partizana i reprezentacije Jugoslavije, Nenad Bjeković, govorio je o prijateljstvu koje je trajalo decenijama.
– Samo retki ljudi ostanu zauvek u srcu, ne samo zbog onoga što su uradili na terenu, nego zbog toga kakvi su bili kao ljudi. Za mene je Blagoje Paunović bio upravo takav čovek – poručio je Bjeković, prisećajući se zajedničkih dana u Partizanu, reprezentaciji i brojnih anegdota koje su obeležile njihovo prijateljstvo.
– Na turneji u Južnoj Americi, pokojni Bobek nas je spojio u istu sobu. Postali smo cimeri, a vrlo brzo i prijatelji za ceo život. Kada sam došao u Partizan, nije mi bilo lako, a prvi čovek koji je stao uz mene bio je Blagoje. Znao je kada treba da me ohrabri, kada da me nasmeje, a kada samo da bude tu, pored mene. To se ne zaboravlja. Mnogo smo se šalili tokom svih tih godina. Posebno oko njegovog Pustog Šilova. Pitao sam ga često: ‘Blagoje, je l’ to pusto zato što tamo nema ljudi?’
A on bi odmah, u svom stilu, spremio odgovor i branio svoje selo kao da je najveći grad na svetu. Voleo je svoje korene, svoj narod i svoje prijatelje. I u tome je bio poseban.
Bjeković je kasnije kao funkcioner Partizana, insistirao da se Paunović vrati u svoj klub:
– Znao sam koliko može da doprinese. Radio je sa Milošem Milutinovićem, Ivicom Osimom, Ljubišom Tumbakovićem… A gde god je bio, ljudi su ga cenili zbog njegove iskrenosti, poštenja i lojalnosti. Bio je saradnik na kojeg si mogao da se osloniš bez jedne jedine rezerve. Danas, kada govorimo o Blagoju Paunoviću, govorimo o čoveku kakvih je sve manje na ovom svetu. Za mene je bio jedna od najkompletnijih ličnosti u istoriji Partizana, jugoslovenskog i srpskog fudbala. I zato sam srećan što danas postoji ova izložba. Da mlađi vide ko je bio Blagoje Paunović. A mi stariji da se još jednom setimo prijatelja kojeg nikada nećemo zaboraviti. – zaključio je Bjeković koji je u Medveđu došao u društvu Ljubiše Tumbakovića.
Sa posebnim emocijama prisutnima se obratio i Veljko Paunović, koji nije krio koliko mu znači poseta Medveđi i Pustom Šilovu.
– Tata je ostavio u meni dubok trag, prevashodno u ljudskom smislu. Dao mi je snagu i podršku kroz čitav fudbalski put. Mene je tretirao kao što je tretirao sve svoje igrače i saradnike. To je njegova veličina i to je nešto što danas pokušavam da prenesem na igrače sa kojima radim. Jedan iskren odnos, baziran na uzajamnom poštovanju i poverenju – rekao je Paunović.
Govoreći o očevom karakteru, selektor Srbije posebno je istakao njegovu iskrenost i neposrednost.
– Kod njega nije postojala nikakva fasada, nikakva maska. Bio je duhovit, iskren i jedinstven. Ljudi ga pamte po tome kako se odnosio prema njima. Vreme provedeno sa njim bilo je upečatljivo za sve nas koji smo bili u njegovoj blizini. Na slikama koje ste videli tokom ove izložbe, najjači utisak ostavlja taj njegov hobi, mnogo je voleo da peca. Svojim duhom i harizmom, oplemenjivao je sve ljude oko sebe.
Na kraju, uz vidljive emocije, zahvalio se svima koji su učestvovali u organizaciji događaja.
– Ovo je za mene velika čast. Nisam dugo bio u ovim krajevima i osećam koliko je moj otac na ovoj zemlji ostavio radosti. Hvala svima što ste učinili da ovaj dan meni i mojoj porodici ostavi duboko urezano sećanje.
Posebnu lepotu čitavom programu dali su najmlađi. Veliki broj dece dočekao je Veljka Paunovića ispred Kulturnog centra, a selektor Srbije strpljivo je razgovarao, fotografisao se i delio poklone mladim sportistima, šaljući snažnu poruku da se prave vrednosti i ljubav prema fudbalu prenose generacijama.
Medveđa je pokazala da uspomene na Blagoja Paunovića žive u svima onima koje je oplemenio svojom dobrotom, karakterom i životom koji je ostavio iza sebe.
