Ukrajinske odbrambene snage izvele su napade na više vojnih i energetskih objekata u Moskovskoj oblasti, saopštila je Služba bezbednosti Ukrajine.
Prema navodima ukrajinske strane, među pogođenim ciljevima nalazi se fabrika „Angstrem“, koja proizvodi poluprovodnike za ruski vojno-industrijski sektor i nalazi se pod američkim sankcijama.
Ukrajina tvrdi da su tokom operacije pogođeni i Moskovska rafinerija nafte, kao i pumpne stanice „Sonečnogorskaja“ i „Volodarskoe“, koje imaju važnu ulogu u transportu i snabdevanju gorivom.
Detalji o eventualnoj šteti i posledicama napada za sada nisu zvanično potvrđeni sa ruske strane.
Zelenski preti Putinu nakon napada na Moskvu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su odgovori Ukrajine na ruske napade i nastavak rata potpuno opravdani, navodeći da su ukrajinske akcije ovog puta pogodile i područje Moskovske oblasti.
On je poručio da ukrajinska odbrambena industrija nastavlja intenzivan rad, dok su bezbednosne i vojne strukture, prema njegovim rečima, pokazale veliku preciznost tokom izvođenja operacija duboko na teritoriji Rusije.
„Naši odgovori na produžavanje rata od strane Rusije i njene napade na naše gradove i zajednice potpuno su opravdani. Ovog puta, ukrajinske ‘dugometne sankcije' dosegle su Moskovsku oblast, i jasno poručujemo Rusima: njihova država mora da okonča ovaj rat. Ukrajinski proizvođači dronova i raketa nastavljaju svoj rad. Zahvalan sam Službi bezbednosti Ukrajine i svim odbrambenim snagama Ukrajine na njihovoj preciznosti. Udaljenost od državne granice Ukrajine je više od 500 km. Koncentracija ruske protivvazdušne odbrane u Moskovskoj oblasti je najveća. Ali mi to prevazilazimo. Slava Ukrajini“, istakao je Zelenski.
Ukrajinska armija svrstana među četiri najjače u Evropi
Ukrajinska vojska danas je među četiri najpouzdanije armije na svetu, izjavila je finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen.
Prema njenim rečima, Ukrajina bi trebalo što pre da bude integrisana u NATO, između ostalog i zbog sopstvenih interesa. Valtonen je ocenila da su, pored ukrajinske vojske, među najpouzdanijim oružanim snagama u Evropi još armije Turske, Poljske i Finske.
Ona nije isključila mogućnost da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da promeni stav o članstvu Ukrajine u NATO-u, istakavši da je on „pre svega pregovarač“.
Bivši načelnik štaba nemačkog Ministarstva odbrane Niko Lange govorio je o ulozi Ukrajine u odbrani NATO-a. On smatra da bi Kijev, u slučaju ruskog napada na baltičke države, mogao da postane deo zajedničkog odbrambenog štita.
Prema njegovim rečima, upravo bi takav scenario trebalo da odvrati Rusiju od novih vojnih poteza.
Lange je takođe naveo da samo mali broj evropskih država pruža konkretnu pomoć Ukrajini, ali da te zemlje još nemaju jasnu strategiju za dalje delovanje.
Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da NATO nastavlja da slabi, što predstavlja pretnju transatlantskom jedinstvu.
On je poručio da je potrebno učiniti sve kako bi se taj, kako je rekao, „katastrofalni trend“ zaustavio.
U međuvremenu, administracija Donalda Trampa razvila je svojevrsnu podelu NATO saveznika na poslušne i neposlušne zemlje. Iako još ne postoje konkretni mehanizmi kažnjavanja „neposlušnih“, određene opcije se već razmatraju.
