Drniš je obavijen tugom i nevericom nakon strašnog zločina u kojem je ubijen srednjoškolac. Mladić je radio kao dostavljač kako bi zaradio džeparac, a život je izgubio u subotu uveče dok je dostavljao picu 50-godišnjem Kristijanu Aleksiću. Tinejdžer je sa prijateljem preuzeo narudžbinu i krenuo na adresu s koje se više nije vratio.
Prema rečima komšinice koja je dobro poznavala ubijenog mladića, dostavljači su pozvali Aleksića, ali ih on nije dočekao ispred kuće, već ih je pozvao da se popnu na sprat. Tamo ih je, na terasi porodične kuće, dočekao sa oružjem i usmrtio nesrećnog mladića.
Majka komšinice, čiji prozor gleda na terasu ubice, ispričala je kako je u trenutku zločina čula pucnjeve.
– Gledali smo Eurosong, inače ranije zaspimo. Čula sam neko pucanje, ali sam mislila da su jače petarde ili vatromet. Subota je, pomislila sam, neko venčanje, slavlje… A onda saznam za tragediju, ajme – ispričala je potresena žena za Dalmatinski portal.
Komšije, koje Aleksića poznaju ceo život, uvereni su da je psihički bolestan i kažu da poslednjih godina žive u strahu od njega. Pamte ga po neobičnom ponašanju i pričaju da je kao dete, nakon što mu je otac zbog posla dobio premeštaj u Prgomet, odselio iz Drniša, a kasnije se vratio.
– Vozio bi bicikl stalno, a kad bi ga pitali ko si ti, rekao bi: „ja sam Alekš Kristijan mudri Kike“ – prisećaju se.
Nakon što je odslužio zatvorsku kaznu zbog ubistva devojke, njegova majka se potpuno povukla i više nije izlazila iz kuće. Sa bratom, koji živi u Zagrebu, Aleksić godinama nije bio u dobrim odnosima.
– Kada bi brat došao da poseti majku, ubica bi se morao skloniti. Znala je i policija da obezbeđuje susret – govore meštani.
Meštani su ogorčeni što Aleksić nije trajno smešten u neku ustanovu, posebno nakon što je 2023. prijavljen zbog posedovanja oružja.
– Našli su mu tada i pištolj kućne izrade, a govori se i da je imao spisak koga treba da ubije. Sad je u bekstvu, a spisak je s njim – kažu susedi u neverici.
– Svaku noć bi trenirao, kilometre bi pretrčavao do Miljevaca i nazad. Zna svaki pedalj ovog terena, svaku napuštenu kuću, pećinu, rupu – pričaju zabrinuti meštani. Spominju i da je imao fetiš na plave žene te da je na dimnjaku kuće ispisao broj 666.
Tragedija je duboko potresla celu zajednicu. Suseda koja je bila instruktor vožnje ubijenom mladiću, za njega ima samo reči hvale, ali od tuge jedva govori.
– Nezapamćena tragedija, nezapamćena… Ništa više nije važno. Jednog divnog deteta nema više, ubijen je naš grad, ali i cela naša država. Zavijena je u crno jedna porodica. Lomim se sama sa sobom, najradije bih ćutala, ali jedina mi je želja da niko nikada više ne proživi ovakvu nesreću – rekla je.
Jedan od mladića koji se zatekao na mestu događaja ispričao je kako je prvi poriv mnogih bio da uzmu oružje u ruke i krenu u potragu za beguncem. Srećom, kako kaže, prevladao je razum.
