Lideri EU su još u decembru postigli dogovor o ovom zajmu kako bi pomogli Ukrajini da finansira odbranu od ruske invazije. Kijev se trenutno suočava sa budžetskim manjkom od najmanje 135 milijardi evra tokom ove i naredne godine, a evropska sredstva trebalo bi da pomognu pokrivanje budžetskih rupa i finansiranje novih dronova za odbranu.
Pre isplate sredstava, Evropska unija mora da usvoji Memorandum o razumevanju kojim će biti definisani svi uslovi korišćenja zajma, pošto deo novca dolazi direktno iz budžeta EU. Prema navodima evropskih zvaničnika, detalji sporazuma trebalo bi da budu objavljeni u utorak, dan nakon očekivanog usvajanja.
Brisel planira kupovinu dronova
Evropski lideri odlučili su da finansiraju paket zajedničkim zaduživanjem nakon što je propao plan o korišćenju zamrznute ruske državne imovine, od koje se najveći deo nalazi u Belgiji.
Polovina zajma biće isplaćena tokom ove godine, dok je ostatak planiran za 2027. godinu. U međuvremenu, Evropska komisija pokušava da obezbedi dodatnu finansijsku podršku od Kanade, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije kako bi bio pokriven ostatak ukrajinskog budžetskog deficita.
Plan Brisela i Kijeva predviđa da bi dug u budućnosti mogao biti vraćen ratnom odštetom iz Rusije. Ukoliko Moskva odbije reparacije nakon završetka rata, EU i dalje razmatra mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za otplatu kredita, čime bi ukrajinski dug bio praktično poništen.
Ukrajinski parlament moraće takođe da ratifikuje sporazume pre prve isplate.
Ako procedura bude završena prema planu, Evropska unija bi već u junu mogla da finansira kupovinu dronova u vrednosti od 5,9 milijardi evra za potrebe ukrajinske odbrane, dok bi dodatnih 3,2 milijarde evra bilo direktno uplaćeno ukrajinskoj vladi za budžetske i administrativne troškove, uključujući plate vojnika.
„Cilj je da se prva isplata izvrši što je pre moguće u drugom kvartalu 2026. godine. Pokriće kupovinu dronova iz Ukrajine, za Ukrajinu“, rekao je portparol Evropske komisije.
On je dodao da je Evropska unija do sada Ukrajini obezbedila ukupno 200,6 milijardi evra pomoći i da ostaje njen „ubedljivo najveći i najstabilniji finansijski partner“.
Brisel strahuje od još većih troškova
Evropski zvaničnici sve više upozoravaju da će Ukrajini naredne godine verovatno biti potrebno još više novca, pošto trenutne procene budžetskog deficita polaze od pretpostavke da bi rat mogao da bude završen tokom ove godine, što sada deluje sve manje verovatno.
Istovremeno, članice Evropske unije suočavaju se sa rastućim ekonomskim pritiscima zbog inflacije i visokih cena energije povezanih sa tenzijama na Bliskom istoku.
Zbog toga bi prikupljanje dodatnih sredstava za Ukrajinu moglo postati sve teže ukoliko evropske zemlje ne budu spremne na novo zajedničko zaduživanje.
Politiko navodi i da se u Holandiji poslednjih nedelja ponovo vodi rasprava o korišćenju zamrznute ruske imovine, dok je holandski ministar finansija Elko Hajnen pokušao da među evropskim kolegama obezbedi podršku za aktiviranje oko 210 milijardi evra ruske državne imovine blokirane u EU.
