Poslednjih nekoliko godina, električni automobili su bili apsolutni prioritet automobilske industrije. Ali sada, jedan za drugim, proizvođači povlače okidač.
Prodaja električnih automobila raste, ali mnogo manje nego što se očekivalo. Pored toga, troškovi razvoja su visoki, a u mnogim zemljama infrastruktura za punjenje je i dalje nedovoljna.
To je takođe dovelo do visokih cena za kupce i smanjenja marži za proizvođače. Rezultat je opšta revizija strategija u koju su uključeni najveći evropski, japanski i američki proizvođači.
Jedan od najočiglednijih slučajeva poslednjih dana je Honda, koja je zabeležila svoj prvi ekonomski gubitak od izlaska na berzu 1957. godine. Kompanija je završila fiskalnu godinu sa operativnim gubitkom od oko 2,59 milijardi dolara nakon što je akumulirala skoro 10 milijardi dolara umanjenja vrednosti vezanih za električne projekte.
Zbog toga je japanski brend odlučio da promeni pravac: više nema cilj potpuno električnog asortimana do 2040.
„Moramo što pre zaustaviti krvarenje i otvoriti put budućem rastu“, izjavio je izvršni direktor Tošihiro Mibe.
Mazda je takođe revidirala svoje planove, manje će ulagati u čisto električna, a više u hibridna vozila, potvrđujući dolazak tri nova modela između 2028. i 2030. godine, pored nove generacije CX-5 sa hibridnom tehnologijom, koja se očekuje već sledeće godine.
Folksvagen se, s druge strane, suočava sa odlaganjem budućeg električnog Golfa, jednog od najvažnijih modela nemačke grupe.
U međuvremenu, i MINI je odustao od projekta potpuno električnog brenda do 2030. godine. Ford priprema novine sa klasičnim benzinskim motorom za određena tržišta i istovremeno niskobudžetni električni pikap koji obećava performanse Mustanga i koji je nastao zahvaljujući stručnjacima iz Epla i Tesle sa ciljem da direktno konkuriše Kini.
Istovremeno, Stelantis je najavio da će ove godine vratiti dizel u neke modele koji se prodaju u Evropi (Pežo 308, DS N°4, Opel Astra, Kombo, Pežo Rifter i Sitroen Berlingo). Dizel motori za DS N°7 i Alfa Romeo Tonale, Stelvio i Đuliju su takođe potvrđeni.
Tojota prati sličan pristup, hibrid je srce njihove evropske ponude, zajedno sa plug-in, električnim i nekim benzinskim verzijama, kako bi ponudili različita rešenja u zavisnosti od tržišta i infrastrukture.
Zato su, u poređenju sa drugim proizvođačima, kao što je Reno, koji se uglavnom oslanja na električna vozila, Stelantis i Tojota danas potpuniji u pokrivanju različitih pogona.
Usporavanje električnih planova utiče i na luksuzne i na sportske brendove. Porše je potvrdio da će nastaviti da proizvodi automobile na benzinski pogon i nakon 2030. godine, piše Jutarnji.hr/autoklub
Među njegovim glavnim projektima je novi Makan, zajedno sa sedmosednim SUV-om koji će u početku biti dostupan sa tradicionalnim motorima.
Rols-Rojs je usporio svoje električne planove i nastaviće da se oslanja na V12 motor, dok je Bentli odlučio da ograniči svoj program na samo jedan električni model do 2030. godine.
U međuvremenu, Mercedes priprema više od 30 novih modela do 2027. godine, od kojih će mnogi i dalje koristiti hibridne ili motore sa unutrašnjim sagorevanjem. BMV će lansirati šest novih modela 2026. godine, održavajući strategiju koja uključuje benzinske, dizel, plag-in hibridne i električne modele, piše Motor1.
Sve se ovo dešava dok Evropa razmatra moguću reviziju zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem zakazane za 2035. godinu. Jasno je da smo ušli u fazu usporavanja u kojoj će električni, hibridni i tradicionalni motori živeti zajedno godinama koje dolaze.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
