Niste ono što jedete, ali ono što jedete može smanjiti verovatnoću razvoja raka. Upravo zato onkolozi upozoravaju da treba obratiti pažnju na stvari koje svakodnevno držimo u kuhinji, piše Yahoo Life, pozivajući se na nova saznanja američkih stručnjaka.
„Ostava puna integralnih žitarica, pasulja, orašastih plodova i začina olakšava pripremu obroka bogatih vlaknima i zaštitnim antioksidansima, dok kuhinja koja se oslanja na prerađeno meso, rafinisano brašno i slatkiše stvara osnovu za hronične upale i povećan rizik od raka“, objašnjava dr Džejmi Koprivnikar, hematolog-onkolog iz centra Hackensack Meridian John Theurer Cancer Center.
Dr Let Džordž, onkolog iz HonorHealth-a, slaže se da je ključno voditi računa o tome čime hranimo sebe i svoje najbliže. Međutim, hrana nije jedino na šta treba obratiti pažnju kada je reč o smanjenju rizika od raka.
„Mnogo manje znamo o šerpama, tiganjima i priboru koji koristimo za pripremu hrane i o tome da li oni mogu da unesu štetne hemikalije u naše telo“, kaže dr Džordž. „Znanje i razumevanje mogu nam pomoći da donosimo informisane odluke koje poboljšavaju zdravlje.“
Važno je šta jedemo, ali i kako pripremamo hranu
Jedna onkološkinja upozorava da se ne radi o demonizovanju jednog „toksičnog“ proizvoda, već o tome da male, ali stalne izloženosti tokom vremena mogu povećati rizik od raka.
„Namirnice iz ostave i svakodnevne navike kuvanja važne su zbog nagomilanih izloženosti. To ne znači da ljudi treba da paniče zbog svakog predmeta u kuhinji“, objašnjava dr Račna Šrof, gastrointestinalni onkolog sa Univerziteta u Arizoni.
„Cilj je da potrošači donose praktične i informisane odluke koje smanjuju nepotrebnu izloženost hemikalijama, bez stvaranja straha od kuvanja ili jela kod kuće.“
Nelepljivo posuđe može biti veoma opasno
Jedan veoma popularan kuhinjski predmet mogao bi biti rizičniji nego što mnogi misle.
„Posuđe sa nelepljivim premazom odnosi se na tiganje i šerpe sa površinom koja sprečava lepljenje hrane, omogućavajući kuvanje sa manje ulja i lakše čišćenje“, objašnjava dr Koprivnikar.
Najčešći premaz je sintetički fluoropolimer poznat kao politetrafluoroetilen (PTFE), široko poznat pod nazivom Teflon, koji se nanosi na metalnu podlogu poput aluminijuma.
Opasna hemikalija
Dr Šrof upozorava da su stariji nelepljivi premazi često sadržali perfluorooktansku kiselinu (PFOA), koja pripada grupi PFAS hemikalija poznatih kao „večne hemikalije“.
„PFOA je jedna vrsta PFAS hemikalije koja se ranije koristila u proizvodnji nelepljivih premaza“, kaže ona.
Istraživanja su pokazala da visoka izloženost PFAS hemikalijama, posebno kroz industrijsku proizvodnju ili zagađenu vodu za piće, može biti povezana sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, naročito raka bubrega i mogućeg raka testisa.
PFOA je postepeno izbačen iz upotrebe u SAD još 2015. godine zbog zdravstvenih rizika. Ipak, dr Koprivnikar upozorava da moderne tave i dalje koriste PTFE, koji pripada istoj grupi PFAS hemikalija.
Zašto nelepljivo posuđe može povećati rizik od raka?
Dr Šrof kaže da glavna opasnost nije sama nova tava, već njeno pregrevanje ili oštećenje premaza.
„Kada se PTFE premaz zagreje iznad oko 260 stepeni, može početi da se raspada i oslobađa isparenja“, upozorava ona.
Dodaje da su neka istraživanja povezala veću izloženost PFAS i PFOA hemikalijama sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, ali da još nema konačnih dokaza.
„Ako se moderno nelepljivo posuđe pravilno koristi, rizici su relativno niski“, kaže ona.
Dr Džordž objašnjava da se tiganji retko zagrevaju do toliko visokih temperatura.
„Tačka dimljenja ulja, putera i masti uglavnom je oko 200 stepeni, što je ispod opasne granice“, navodi on.
Ipak, ogrebotine na premazu mogu olakšati oslobađanje štetnih hemikalija, pa savetuje da se oštećeni tiganji odmah zamene.
Sličnog mišljenja je i dr Adil Kan, onkolog i epidemiolog iz Teksasa.
„Kako tava stari, PTFE premaz postaje sve oštećeniji i veća je verovatnoća da će ispuštati štetne hemikalije u hranu“, upozorava on.
Da li je posuđe bez PFOA sigurno?
Nije sasvim jasno. To što je neki proizvod označen kao „bez PFOA“ ne znači automatski da je potpuno bezbedan.
Dr Šrof savetuje oprez:
„Izbegavajte visoke temperature, pazite da ne izgrebete površinu i zamenite posuđe čim se premaz ošteti.“
Tri saveta za sigurnije posuđe
1. Birajte sigurnije alternative
„Liveno gvožđe i ugljenični čelik mogu razviti prirodnu nelepljivu površinu bez hemikalija i odlični su za pečenje i prženje“, kaže dr Koprivnikar.
Emajlirano liveno gvožđe takođe je dobar izbor jer dobro zadržava toplotu i lako se čisti.
Keramičko posuđe nema PFAS hemikalije, ali je manje izdržljivo od klasičnih nelepljivih tiganja.
Nerđajući čelik je profesionalni favorit, ali zahteva pravilno zagrevanje kako se hrana ne bi lepila.
2. Zamenite staro i oštećeno posuđe
Ako ne možete odmah da promenite sve u kuhinji, počnite od najproblematičnijih komada.
„Bacite tiganje koji su izgrebani, oljušteni ili deformisani jer tada postoji najveći rizik od oslobađanja hemikalija i mikroplastike“, savetuje dr Koprivnikar.
Dr Džordž preporučuje da se posebno zameni sve proizvedeno pre 2013. godine.
3. Pravilno koristite i čuvajte posuđe
„Kuvajte na slaboj do srednjoj temperaturi, nikada ne zagrevajte praznu tavu i koristite malu količinu ulja kako biste zaštitili površinu“, kaže dr Koprivnikar.
Savetuje korišćenje drvenog ili silikonskog pribora kako se premaz ne bi oštetio, kao i ručno pranje mekim sunđerom.
Prilikom odlaganja preporučuje da između tiganja stavite papirni ubrus ili krpu kako biste sprečili grebanje.
