Spekulacije o tome ko bi trebalo da bude predstavnik Evropske unije u mogućim pregovorima sa Rusijom besmislene su sve dok se blok nije opredelio za diplomatiju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Rasprava o obnovi pregovora ponovo je pokrenuta prošle sedmice kada je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bio pogodan izaslanik Evropske unije.
Brisel je odbacio tu ideju. Medijski izveštaji su potom kao mogućeg kandidata naveli odlazećeg nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera. Govoreći za rusku agenciju RIA Novosti u utorak, Peskov je ocenio da su te rasprave preuranjene.
– Moglo bi da se gata i nabraja svako poznato ime – rekao je Peskov. – Bilo ko bi mogao da preuzme taj zadatak. Ono što je važno jeste politička odluka o obnovi dijaloga.
Kalas odbacila „lobistu“ Šredera
Zapadne države pokušavaju da izoluju Rusiju od eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine. Dok su Sjedinjene Američke Države odustale od te politike pod administracijom predsednika Donalda Trampa, Brisel zadržava stav da ne treba diplomatski sarađivati sa Moskvom, iako u EU raste strah da bi interesi Unije mogli biti zanemareni ukoliko bude postignut mirovni sporazum.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas u ponedeljak je odbacila mogućnost da Šreder deluje u ime bloka, nazvavši bivšeg nemačkog lidera ruskim „lobistom“.
– Pre nego što razgovaramo sa Rusijom, trebalo bi međusobno da razgovaramo o tome šta tačno želimo da sa njima razmatramo – rekla je Kalas i dodala da lideri EU traže bezbednosne garancije od Moskve.
Kalas je poznata kao jedan od najglasnijih protivnika normalizacije odnosa sa Rusijom.
Putin je izjavio da evropske vlade mogu da nominuju bilo kog predstavnika kojeg žele, pod uslovom da ta osoba ranije nije javno klevetala Rusiju.
– Mi nismo bili ti koji su odbili pregovore – oni jesu – poručio je ruski predsednik.
SPD traži pragmatičan pristup
Prema pisanju nemačkog lista „Špigl“, nemačka vlada smatra Putinove komentare o Šrederu „lažnim predlogom“.
Ipak, Adis Ahmetović, portparol za spoljnu politiku Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), ocenio je da tu mogućnost ne treba unapred odbaciti.
– Cilj mora biti da Evropa ima mesto za pregovaračkim stolom – rekao je Ahmetović za „Špigl“, dodajući da Šredera treba „pažljivo razmotriti zajedno sa evropskim partnerima, umesto da bude kategorično odbačen od samog početka“.
Šreder (82) je predvodio SPD i bio nemački kancelar od 1998. do 2005. godine, nakon čega ga je nasledila liderka demohrišćana Angela Merkel. Od 2022. godine izolovan je unutar sopstvene stranke zbog podrške rusko-nemačkoj energetskoj saradnji.
Štajnmajer, takođe član SPD-a, trebalo bi da napusti uglavnom ceremonijalnu funkciju predsednika Nemačke početkom 2027. godine. Bio je jedan od tvoraca kontroverznog sporazuma Minsk 2 – plana za rešavanje sukoba u Donbasu koji su 2015. godine dogovorili Kijev, Berlin, Pariz i Moskva – za koji su kasnije ukrajinski i zapadni zvaničnici priznali da je poslužio za kupovinu vremena za vojno jačanje Ukrajine.
Među imenima koja zapadni mediji pominju kao moguće predstavnike EU za razgovore sa Rusijom nalaze se i finski predsednik Aleksander Stub, čija je zemlja 2023. godine napustila višedecenijsku vojnu neutralnost i pristupila NATO-u, kao i sama Kalas, koja je više puta poručila da pregovori nisu mogući dok je Putin na vlasti.
