Na društvenoj mreži Redit i sličnim platformama korisnici sve češće dele iskustva u kojima popravka odnosi „pobedu“ nad kupovinom novog uređaja.
„Popravio sam mašinu za sudove za 60 evra i radi kao nova. Nova bi me koštala više od 400 evra“, navodi jedan korisnik.
Ovakva iskustva nisu izuzetak, već sve češća pojava, posebno kod kućnih aparata, telefona i laptopova. Stručnjaci objašnjavaju da je glavni razlog ekonomskog karaktera, dodajući da se toškovi servisa i delova još uvek, u mnogim slučajevima, isplate.
„Kod uređaja srednje klase popravka se i dalje često isplati ako je kvar manji. Ali kod starijih i jeftinijih modela, granica isplativosti je sve tanja“, objašnjavaju serviseri.
Ipak, postoji i druga strana priče. Neki potrošači tvrde da se popravke često produžavaju, ali ne rešavaju problem dugoročno. Zbog toga, kako navode, lakše im je da kupe nove uređaje, nego da popravljaju stare jer, kako kažu, i to može biti veliki rizik.
„Popravljao sam telefon dva puta u godinu dana. Na kraju sam kupio novi i miran sam“, navodi jedan korisnik.
Međutim, postoji i druga strana priče.
„Stvari više nisu pravljene da traju, nego da se menjaju. Zato popravke često budu samo privremeno rešenje“, navodi jedan komentar.
Mnogi korisnici ističu da je problem i u nepredvidivosti popravki.
„Najgore je kad popraviš uređaj, a on se pokvari opet posle mesec dana – tada znaš da si pogrešio“, piše jedan korisnik.
Ekonomisti dodaju da se promenio i sam odnos prema potrošnji. Ranije se podrazumevalo da se uređaj koristi dokle god može da se popravi, dok danas sve više ljudi razmišlja o dugoročnoj isplativosti.
„Ako znam da ću za godinu dana opet imati problem, radije ću dodati malo više i kupiti novo“, ističe jedan potrošač.
Na kraju, odluka zavisi od konkretnog slučaja – cene popravke, starosti uređaja i kvaliteta samog proizvoda. Ali trend je jasan – ljudi sve više računaju, upoređuju i vagaju, jer „kupiti novo“ više nije automatski najlakši izbor.
Ekonomisti ističu da se promenio i sam odnos prema potrošnji. Dok se ranije podrazumevalo da se uređaj menja čim se pokvari, danas sve više ljudi razmišlja u pravcu „produžavanja životnog veka“ proizvoda.
Tome doprinosi i rast popularnosti „uradi sam“ popravki, kao i sve veći broj dostupnih rezervnih delova i tutorijala na internetu.
Ekološki aspekt takođe igra ulogu – popravljanje umesto bacanja smanjuje elektronski otpad, koji je jedan od najbrže rastućih oblika otpada u svetu. Kako se navodi, popravka se često isplati kod manjih kvarova i kvalitetnijih uređaja, dok kod jeftinijih i starijih modela nova kupovina ponekad postaje racionalniji izbor.
Ipak, trend je jasan – potrošači sve više vagaju svaku odluku, a „kupiti novo“ više nije automatski prvi izbor.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
