Mnogi vozači veruju da će pri vožnji nizbrdo smanjiti potrošnju goriva ako izbace automobil iz brzine i puste ga da se kreće u „leru“. Međutim, savremeni automobili pokazuju da ova navika ne donosi uštedu, a može čak povećati habanje vozila i smanjiti bezbednost u vožnji.
Kod modernih vozila, kada je automobil u brzini i vozač ne dodaje gas, sistem automatski prekida ubrizgavanje goriva („fuel cut-off“), pa je potrošnja tada praktično jednaka nuli. Sa druge strane, u „leru“ motor mora da radi u praznom hodu kako se ne bi ugasio, što znači da i dalje troši gorivo. Zbog toga je spuštanje nizbrdo u brzini, bez dodavanja gasa, zapravo ekonomičnije rešenje.
Pored veće potrošnje, vožnja u „leru“ dodatno opterećuje i kočioni sistem. Kada je vozilo u brzini, motor pomaže usporavanje takozvanim kočenjem motorom, čime se smanjuje potreba za stalnim pritiskanjem kočnice. Tako se manje troše kočione pločice i diskovi. U „leru“ kompletno usporavanje preuzima kočioni sistem, što dovodi do njegovog bržeg habanja.
Važan faktor je i kontrola nad vozilom. Dok je automobil u brzini, vozač može odmah da reaguje ubrzanjem ukoliko dođe do opasne situacije ili potrebe za izbegavanjem prepreke. Vozilo je tada stabilnije i predvidljivije, posebno na nizbrdicama. Nasuprot tome, vožnja u „leru“, naročito po mokrom ili klizavom kolovozu, može smanjiti stabilnost i otežati upravljanje.
To, ipak, ne znači da „ler“ nema svoju svrhu. Njegova upotreba opravdana je pri veoma malim brzinama, tokom zaustavljanja na semaforu, u gradskoj gužvi ili pri laganom i kontrolisanom zaustavljanju na ravnom putu.
Ipak, pri vožnji nizbrdo — posebno na dužim i strmijim deonicama — bezbednije i često ekonomičnije rešenje jeste da automobil ostane u brzini i da se deo kontrole prepusti motoru.
